Татомировићи: Чекају да умремо у рушевини

Tatomirovici

Брачном пару Татомировић обећано је да ће у замену за имовину у Рајчићима и Новској које су се одрекли добити усељиву кућу или стан у државном власништву на подручју Товарника. Но, рушевина у којој и дан-данас живе може се назвати свакако, али кућом никако

 

Брачни пар Душанка и Стеван Татомировић живи у Товарнику од 1995. године, када је због војне акције “Бљесак” морао да напусти своје село Рајчиће у околини Новске.

 

- Имамо нешто мало мировинице – каже Стеван – и од тога некако крпимо крај с крајем. Док сам био здрав, косио сам по селу, а сада ни то не могу. Ишао сам и да копам, иако то у животу никада нисам радио, али добро нам је дошло.

 

Привремено постало трајно

 

Рушевина у којој сада живе може се назвати свакако, али кућом никако. Кров покривен бибер црепом шупаљ је као швајцарски сир, па у кући прокишњава, а набој од кога је кућа изграђена свака нова киша сапере као и свако блато. У једној од просторија рупа у зиду кроз коју може да прође и повећи пас, а Душанка је на њу намакла некакав лим да не улазе пацови и друге штеточине. Унутар куће стање је још горе него споља, па ово двоје старчади сваки дан очекује да буду затрпани као после каквог земљотреса. Ту кућу, односно страћару, добили су од АПН-а, као привремени смештај. Међутим, то привремено претворило се у трајно, иако тако није договорено.

 

Њихова кућа у Рајчићима је запаљена, а заједно с њом изгорела је и стока, па нису ни покушавали тамо да се врате. Имали су и у Новској један плац, камо су мислили отићи, али када се појавила могућност да остану у Товарнику, њега су изабрали јер ту има више људи и живота.

 

Пошто су се у договору са Министарством регионалног развоја, шумарства и водопривреде, односно Управом за обнову, одрекли све своје имовине у Рајчићима и земљишта у Новској, обећано им је да ће у замену добити усељиву кућу или стан у државном власништву на подручју општине Товарник. У решењу написаном још 12. јануара 2004. године јасно пише да имају право и на помоћ у опремању куће, али живе у оној која готово да и нема кров.

 

Празна обећања

 

Обећана замена куће још се није десила, све то траје предуго, пуних осам година. Људи из АПН-а им говоре како не морају да прихвате кућу која им не одговара, а када су неколико пута одбили понуђено, јер нудили су им још горе куће него што је ова у којој су тренутно, онда је у забелешкама записано како одбијају понуђене куће. Иако у решењу пише да је АПН дужан да им у замену за њихову имовину, вредну око 30.000 евра, додели усељиву кућу, ко зна због чега им нуде куће које не вреде више од четири или пет хиљада евра и у којима становање није могуће.

 

Душанка је ломила кук, а Стеван је имао мождани удар и тешко им је да се носе са животом у кући која готово да им се руши на главу.

 

- Ти људи добро знају нашу ситуацију и не знам чему све то, зашто нас лажу – каже ојађена Душанка.

 

На измаку снага, ово двоје стараца очекује да им неко коначно помогне. Услови у којима живе нису достојни човека и заиста је чудно због чега се са решавањем њиховог случаја толико отеже.

 

- Сви нам само лажу и више немамо живаца да се прегањамо и боримо. Да бар хоће све да падне и да нас побије – каже револтирано Душанка Татомировић.

 

Славко Бубало

 

Извор: novossti