СУТРА 24 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

Злочин у Бјеловару 1991. године

Злочин у Бјеловару 1991. године

Сутра се навршавају 24 године од страдања војника ЈНА у касарни у Бјеловару 29. септембра 1991. године, а за то још нико није одговарао нити је осуђен, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".

 

Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаје касарне, стријељали су тројицу официра, шест војника и шест резервиста. 

 

По уласку у касарну Јуре Шимић, у својству предсједника Кризног штаба Бјеловара, наредио је да се заробљени војници и старјешине скину до појаса, а потом је издвојио команданта пуковника Рајка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића и лично у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мјеста. 

 

Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима. 

 

У овој касарни погинула су још шесторица припадника ЈНА (Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли и Горан Радовановић), заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размијењени 9. новембра исте године у Шамцу. 

 

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара (Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић), издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их четири дана касније извела униформисана лица са фантомкама на главама и стријељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мјеста Мало Кореново. 

 

Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, којег су дан раније ухапсили у његовом стану под оптужбом да је "снајпериста", који је, игром случаја, иако је задобио три прострелне ране, преживио стријељање. 

 

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима ЗНГ, дигао га је у ваздух са 170 тона експлозивних средстава и том приликом су страдали и он и војник, деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда. 

 

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су, послије предаје, из освете, стријељали командира страже на том објекту старијег водника Ранка Стевановића. 

 

Породица покојног Драгише Јовановића је у јулу 1998. године упутила захтјев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво тог суда никада није отворило службену истрагу. 

 

Након што су 2006. године на годишњицу овог догађаја телевизије у региону емитовале снимке на којима се виде злочини почињени над припадницима ЈНА у касарни, Жупанијски суд у Бјеловару је против Јуре Шимића, у новембру 2010. покренуо истрагу због ратног злочина против ратних заробљеника и одредио му притвор, из којег је послије 11 дана пуштен да се брани са слободе. 

 

За убиство шесторице заробљених резервиста ЈНА и покушаја убиства једног цивила, Жупанијско државно тужилаштво у Бјеловару је у септембру 2001. године оптужило четворицу припадника бјеловарске полиције Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића, али су након шест суђења ослобођени оптужбе. 

 

Предсједништво СФРЈ је крајем 1991. прогласило мајора Милана Тепића народним херојем, посљедњим и јединим у протеклом рату, а његово име данас носе улице и касарне у градовима широм Србије и Републике Српске. У његову част Војска Републике Српске је установила посебан Орден за заслуге у рату. 

 

У Комленцу код Козарске Дубице, Тепићевом родном мјесту, сваке године се обиљежава годишњица његове херојске погибије. 

 

У Бјеловару се 29. септембар слави као "дан града" и "дан бјеловарских бранитеља".

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане вијести:

ГОДИШЊИЦА СЈЕЋАЊА НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА ...

У име части – говор мајора Милана Тепића - Jadovno 1941.

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЗЛОЧИНА У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ ...

Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен - Jadovno ...

Заборављени јунак са Повлена - Jadovno 1941.