Шта Србија враћа Хрватској?
Београд -- После потписаног протокола о повраћају културних добара у Републику Хрватску, Србија треба да врати 1.065 предмета из манастира и цркава.
Вест да су министар културе Предраг Марковић и његова колегиница из Загреба Андреа Златар Виолић 23. марта потписали Протокол о повраћају културних добара извала је реакције међу стручњацима, који критикују документ који озваничава обавезу државе Србије да Хрватској врати имовину СПЦ и баштину прогнаних Срба Крајишника.
Поставља се питање зашто држава не објављује шта је на списку од 1.065 предмета, колико је саопштено да се враћа у Хрватску? Где ће они бити враћени када српске светиње нису обновљене? Због кога се враћају, када Срба у Хрватској готово да више нема?... Забринути су неће ли тако Хрвати једина преостала сведочанства о вековном животу Срба на просторима Крајине прогласити својим наслеђем, како то покушавају да учине власти на Косову са српским манастирима.
Реч је, пре свега, о стручњацима који су учествовали у спасавању културних добара из Хрватске почетком деведесетих, а после радили и на њиховој рестаурацији и заштити кроз рад званичне Комисије за спасавање српске културне баштине на ратом захваћеном подручју.
Ова институција је формирана 1991. при Републичком заводу за заштиту споменика културе. На њеном челу био је тадашњи директор Завода, Радомир Станић, а у стручном тиму били су и Слободан Милеуснић, управник Музеја патријаршије СПЦ и Никола Кусовац, кустос Народног музеја, а укључен је био и велики број сарадника. Кусовац, једини жив од тројице стручњака који су били на челу Комисије, био је очевидац злочина над српском културном баштином и дословно је под ватром „зенги“ спасавао из цркава и манастира. Он се сада пита:
Покојни патријарх Павле био је на отварању свих изложби културног блага крајишких Срба које је правио Народни музеј и увек је понављао: „Кад се наш народ врати на своја огњишта, вратиће се и његове светиње“. Зашто се тај аманет не поштује? Уосталом, зна ли се тачно шта то држава и под којим условима враћа Хрватској?
"Списак није тајна, али није пракса да се такви пописи културних добара објављују. Реч је о покретној имовини Српске православне цркве у Хрватској и тих 1.065 културних добара биће враћено у храмове и манастире тек кад се у Хрватској стекну конзерваторски и безбедносни услови. Синод СПЦ се сагласио с враћањем ових културних добара", рекла је Душица Живковић, помоћник министра културе за културну баштину и председник мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара.
"Не знам о каквом је списку реч, а Синод је на седници само констатовао да је држава потписала тај протокол. Синод му сигурно није дао благослов", рекао нам је ђакон Ивица Чаировић, из Информативне службе СПЦ.
У саопштењима Српског министарства културе наведено је да ће културна баштина бити враћена у њене цркве и манастире, што у овом међудржавном уговору нигде не пише.
То је потврдила и хрватска министарка културе када је после потписивања протокола саопштила хрватској јавности да ће „хрватска културна баштина“ која је „отуђена“ почетком деведесетих бити враћена у Хрватску до краја 2013. године, у простор који ће одредити тамошње Министарство културе и Конзерваторски завод.
"Из безбедносних разлога не можемо стављати предмете у цркве које су напуштене. Постоји идеја да се у Ернестинову код Осијека отвори музеј за експонате који се не могу вратити у своја матична подручја, рекла је Андреа Златар Виолић.
Извор: B92