СРПСКА НЕЗАДОВОЉНА РАДОМ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

Тематска конференција Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ посвећена 30. августу, Међународном дану несталих

Тематска конференција Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ посвећена 30. августу, Међународном дану несталих

Представници удружења породица несталих лица из Републике Српске данас су у Сарајеву изразили незадовољство радом институција БиХ које се баве рјешавањем питања несталих.

 

На тематској конференцији Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ посвећене 30. августу, Међународном дану несталих, предсједник Савеза удружења породица заробљених и несталих лица Републике Српске Смиља Митровић истакла је да ни 20 година након рата није могуће сазнати истину о несталима, а, при томе, постоје институције које су задужене за овај проблем. 

 

Захтијевајући убрзање процеса тражења несталих, без обзира на вјеру и нацију, Митровићева се заложила за рјешавање питања 5.000 посмртних остатака за које се не зна коме припадају. 

 

Радом институција задужених за тражење несталих, посебно Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ незадовољни су и предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић те предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић. 

 

Према званичним подацима, у БиХ се трага за још 8.000 несталих, али Мандић тврди да је у БиХ још 15.000 несталих лица. 

 

Од Тужилаштва БиХ Мандић тражи одговоре на питања када ће почети истрага о нелегалним размјенама посмртних остатака, као и када ће почети процесуирање ратних злочинаца по командној одговорности. 

 

"Савјету министара БиХ упућујем питање - кад ће почети надзирати примјењивање Закона о несталима, чији се ниједан члан не спроводи", додао је Мандић. 

 

Према Митровићевим ријечима, након осам година рада Института за нестала лица БиХ показале су се оправданим резерве које су приликом његовог формирања имале организације породица несталих из Српске. 

 

"Институт се понаша као масонска ложа - имају своја средства и своје органе, а Савјетодавни одбор института моли их за извјештаје", рекао је Митровић, који је исказао незадовољство и брзином и ефикасношћу рада Тужилаштва БиХ на ексхумацијама несталих. 

 

Предсједник Удружења хрватских страдалника "Грабовица `93" Јосип Дрежњак упитао је зашто се, ако је правосуђе БиХ независно, сви ратни злочини подједнако не процесуирају, док је Един Рамулић, из удружења "Извор" из Приједора, оцијенио да у БиХ нису искориштени сви капацитети за тражење несталих. 

 

Поздрављајући скуп потпредсједавајући Комисије Халид Гењац истакао је да је у БиХ пронађено и идентификовано 70 одсто од 30.000 несталих. 

 

"Данашњом конференцијом желимо указати на размјере овог проблема, изузетно болног за породице, и потребу његовог рјешавања", рекао је Гењац, упозоравајући да жртве нису само нестали, него и њихове породице. 

 

Према његовим ријечима, рјешавањем питања несталих, доприноси се изградњи мира, повјерења и толеранције, те се спречава понављање ситуација које су довеле до овога. 

 

Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић сматра да БиХ нема адекватан институционални одговор за тражење несталих. 

 

"Институт не тражи нестале, него сакривене", рекао је Мишић и додао да је тешко носити се са институцијама које се баве прикривањем околности нестанка и трагова. 

 

Залажући се за завршетак централне евиденције несталих, Мишић је истакао да централна евиденција треба да буде алат за тражење несталих, али и заједничка архива и истина о несталима. 

 

Према Мишићевим ријечима, Институт има материјалне, техничке и финансијске проблеме да рјешава питање несталих, а и методолошки је превазиђен. 

 

Он сматра да на нивоу БиХ нема координације институција које се баве питањем тражења несталих. 

 

Шеф програма западног Балкана у Међународној комисији за нестала лица (ИЦМП) Метју Холида оцијенио је да је за 20 година у БиХ направљен огроман напредак. 

 

Износећи став ИЦМП-а да БиХ треба да подржи рад Инситута ако жели да ријеши питање несталих, Холида је рекао да је потребно верификовати централну евиденцију несталих и основати фонд за подршку породицама несталих. 

 

Министар за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац поручила је да су ово министарство и Савјет министара БиХ опредијељени да наставе започете активности унапређења процеса тражења несталих. 

 

"Власт има активан однос према овом проблему", рекла је Боровац и признала да координација институција укључених у тражење несталих није довољна. 

 

Наводећи да је потребно испитати ефикасност рада Института за нестале након истека мандата управљачке структуре, Боровац је најавила да ће у буџету БиХ за 2016. годину први пут бити издвојено 40.000 КМ за удружења несталих. 

 

Једна од порука данашње конференције је да проблем несталих треба ријешити активном улогом свих институција укључених у овај проблем.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане вијести:

МИТРОВИЋ: САВЈЕТ МИНИСТАРА ДА ПРЕУЗМЕ ОСНИВАЧКУ ...

МИТРОВИЋ: ПОКРЕНУТИ ТРАЖЕЊЕ НЕСТАЛИХ СРБА ...

МИТРОВИЋ: НЕМА МЈЕСТА ЗАДОВОЉСТВУ ИЦМП-а - Jadovno ...