РЕГИОНАЛНИ СПОРАЗУМ ЗА ПОЦЕСУИРАЊ РАТНИХ ЗЛОЧИНА
СТРАЗБУР,
8. ФЕБРУАРА (СРНА) - Генерални секретар Савјета Европе Торбјорн Јагланд
сматра да би регионални споразум о процесуирању ратних злочина могао
помоћи да се гарантује ефикасно процесуирање ратних злочина, а ојачао би
и изгледе за помирење у региону.
"Рјешење питања рада
Суда и Тужилаштва БиХ јесте у превазилажењу менталитета заснованог
искључиво на етничком. Посебно је жалосно и опасно ако су трагедије
недавне прошлости погрешно протумачене или експлоатисане у политичке
сврхе" - рекао је Јагланд у интревјуу Срни.
Јагланд
сматра да је ефикасно процесуирање свих који су `окрвавили` руке у
заједничком интересу припадника сва три народа који живе у БиХ, те да
тужиоци у БиХ, Србији, Хрватској или Хагу не треба да процесуирају Србе,
Бошњаке, Хрвате или косовске Албанце, већ кривична дјела појединаца
оптужених за ратне злчине.
Он је истакао да је Европски
суд за људска права већ донио одлуке у великом броју предмета који се
односе на одбијање Федерације БиХ да почне да исплаћује пензије Србима
које су зарађене на територији тог ентитета, и подсјетио да је од ФБиХ
затражено да измијени закон и отвори пензиони фонд до 15. марта ове
године.
"То је још један примјер како стандарди Европске
конвенције о људским правима и владавина закона штите интересе свих
народа у БиХ, јер они помажу да се превладају подјеле и дискриминација и
изврше промјене у правцу једног фер, праведног и функционалног правног и
уставног оквира", истакао је он.
Коментаришући положај
Срба у Сарајеву и уопште у Федерацији, с обзиром да их готово нема у
институцијама власти и да тешко остварују повратак, Јагланд је рекао да
је забринут због кршења људских права у БиХ.
Он је оцијенио да је премало урађено за одрживи повратак, и додао да "то важи за оба ентитета".
Према његовим ријечима, ситуација у Федерацији је несретна посљедица подјела и неповјерења.
"Права
се крше самим Уставом, што је наравно веома озбиљно", рекао је он и
додао да управо због тога Савјет Европе активно подржава `Сарајевски
процес`, али да људи који живе у БиХ морају да преузму вођство.
Он
је поновио да је за Савјет Европе приоритет да БиХ примијени пресуду
Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци" .
"За
једну европску земљу и чланицу Савјета Европе апсолутно је
неприхватљиво да има устав који крши људска права грађана етничком
дискриминацијом када је ријеч о избору на одређене функције", рекао је
Јагланд .
Јагланд каже да, уопштено говорећи, главна
порука пресуде у случају "Сејдић и Финци" треба да инспирише заједнички
напор ка усаглашавању шире уставне реформе.
"Грађани БиХ
требају и заслужују државу која ће бити функционална, праведна и
способна да заштити њихова индивидуална права и слободе. Не могу да
прихватим да интереси Срба, Бошњака и Хрвата могу да буду заштићена само
ако су против једни других, а што је филозофија на којој почивају
актуелни Устав и политички менталитет", рекао је Јагланд.
Генерални
секретар Савјета Европе је рекао да се нада да ће сви политичари у БиХ
"озбиљно размотрити велики број важних тачака" садржаних у резолуцији
коју је недавно усвојила Парламентарна скупштина Савјета Европе", а у
којој се, између осталог, наводи да српски посланици у парламенту БиХ
злоупотребљавају механизам ентитеског гласања.
"Када је
ријеч о ентитетском гласању, треба направити разлику између ријечи
`употреба` и `злоупотреба'. Скупштина је позвала на окончање злоупотребе
и мислим да ту нико не може наћи реалне замјерке", рекао је Јагланд.
Говорећи
о питању Хрвата у БиХ, Јагланд је рекао да је рјешење за Хрвате исто
као и за Србе, Бошњаке и све остале у БиХ - модерна, функционална
европска земља, у којој људи живе и раде једни са другима, умјесто иза
или чак једни против других.
"То је једини начин да се
осигурају радна мјеста, образовање, стабилност, мир за све и сва свачије
дијете", рекао је Јагланд.
Говорећи о утицају Турске у
БиХ, Јагланд је рекао да приоритет БиХ треба да буде унутрашња
консолидација и изградња блиских и интензивних политичких, економских,
култураних односа са сусједима и партнерима, посебно у Европи,
укључујући и Турску.
"И сада и у будућности БиХ видим као независну државу", доао је Јагланд.
На
питање да ли ће Срби у Хрватској уживати већа права када Хрватска уђе у
ЕУ, посебно када је ријеч о станарским правим, Јагланд је рекао да је
пријем у ЕУ процес који може помоћи да се побољша велики број аспеката
функционисања земље кандидата, укључујући права мањина.
"То је веома позитивно и неопходно да се испуне тешки захтјеви
пуноправног чланства. Генерално говорећи, препоручио бих промјену
менталитета. Те промјене су превасходно у интерсу грађана тих земаља.
Зашто чекати на приступање у ЕУ? Урадите ствари јер су исправне, не зато
јер Брисел или Стразбур то траже од вас", рекао је Јагланд.
Наравно,
додао је он, спремни смо да помогнемо, али саме земље морају да воде те
процесе, и то је порука за Хрватску, али такође за БиХ, Србију, све
европске земље, без обзира да ли су чланице или кандидати за чланство у
ЕУ или не.
Када је ријеч о Косову, Јагланд је рекао да
је приоритет ЕУ помоћи да се осигура заштита људских права и владавина
закона, што је у интересу свих људи који тамо живе, без обзира на
етничко поријекло.
"Наш рад тамо проводи се у складу са
споразумом са властима у Београду и у пуној сагласности са резолуцијом
Савјета безбједности УН 1244", рекао је он.
На питање да
ли Савјет Европе подржава подјелу Косова, он је рекао да је питање
статуса питање за владе земаља чланица, не за Савјет Европе.