ОДРЖАНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ ЗА ЗЛОЧИН У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ
Пред Жупанијским судом у Ријеци данас је одржано припремно рочиште за суђење Јури Шимићу, оптуженом за ратни злочин над заробљеним официрима ЈНА у бјеловарској касарни 29. септембра 1991. године.
Шимић, који је у то вријеме био предсједик регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску регију, стријељање је наредио након уласка хрватских војно-полицијских снага у касарну "Божидар Аџија" у којој се предало око 60 официра и 150 редовних војника ЈНА, саопштено је из Документационо - инормационог центра "Веритас".
Војници ЈНА били су разоружани и постројени на полигону унутар касарне и натјерани да се скину у поткошуље и панталоне.
Према оптужници, Шимић је издвојио из групе тројицу заробљеника - команданта касарне пуковника Рајка Ковачевића и његове помоћнике потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића.
Он је затим наредио групи од више наоружаних, за сада непознатих припадника хрватских снага, да их одведу десетак метара даље и лише живота, што су они и учинили хицима из ватреног оружја.
Из "Веритаса" подсјећају да су припадници Збора народне гарде (ЗНГ) 29. септембра 1991. године у 7.20 часова почели напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом.
Пошто је изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуација на измаку дана није давала никакву шансу за даљу успјешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде стациониране у касарни пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјешина и њихово постројавање у кругу касарне.
Након тога су око 19.00 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више није пружао никакав отпор и стријељали команданта касарне и његове помоћнике.
Породица покојног капетана Драгише Јовановића у јулу 1998. године упутила је захтјев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво никада није отворило службену истрагу.
Војно тужилаштво у Београду је 1992. године подигло оптужницу против Јуре Шимића и његових сарадника, која му је, преко Вијећа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011.
То је испровоцирало хрватски Сабор да, у октобру 2011. године, донесе Закон о ништавости одређених правних аката правосудних тијела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Србије, који је спријечио даље поступање по њој.
Жупанијско тужилаштво у Бјеловару у мају 2006. године, након што им је Хашки трибунал уступио документацију, затражило је провођење истражних радњи о убиствима официра ЈНА у бјеловарској касарни против непознатих починилаца.
Истрага је, међутим, покренута тек након што су електронски медији у региону емитовали снимке на којима се виде злочини почињени над припадницима ЈНА и након што су видео-записи доспјели у надлежне правосудне установе у Србији и Хрватској.
Предмет у фази истраге је у међувремену пребачен на Жупанијски суд у Ријеци, а осумњичени Шимић је, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на којој се и даље налази.
Главни претрес је заказан за 8, 9. и 10. јун ове године, наводе из "Веритаса".
Извор: 
Везане вијести:
DVIJE DECENIJE OD ZLOČINA U BJELOVARSKOJ KASARNI ...
Годишњица страдања припадника ЈНА у Бјеловару (29.09.1991 ...
Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен - Jadovno ...
У име части – говор мајора Милана Тепића - Jadovno 1941.