Нестало 7.000 икона из Хрватскe

Комесаријат за избеглице Републике Србије прошле године побројао је да неколико десетина хиљада људи и даље није повратило станарско право у Хрватској, као и да није обновљено више од 10.000 српских кућа. И да нису исплаћене заостале пензије, динарска и девизна штедња...

Што се тиче процеса враћања културног блага из Србије у Хрватску, он траје више од десет година. Ради се о вредним предметима духовне и световне баштине, склоњеним непосредно пре или у току ратних дејстава из Хрватске и смештеним у велике националне културне институције – Народни музеј у Београду, Музеј Српске православне цркве и Републички и Покрајински завод за заштиту споменика културе. Све те предмете, овдашњи стручњаци су пописали, рестаурирали и конзервирали. Потписивањем споразума између влада Србије и Хрватске 2002. године, почео је процес њиховог враћања. Тим документом предвиђено је и оснивање мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара. Од 2002. до 2004. године Републици Хрватској враћено је више од 20.000 инвентарних јединица, а од 2012. године Хрватска потражује нешто више од 1.000 предмета, каже за наш лист Асја Драча-Мунтеан, председник српског дела мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара и помоћница министра културе и информисања.

– У питању су већим делом иконе које су власништво Српске православне цркве у Хрватској, али на списку се налазе и предмети из приватних колекција и из институција културе. Највише предмета спасено је из Далматинске епархије, затим Осјечкопољске и барањске епархије и Славонске епархије. Србија је преузела на себе обавезу рестаурације и конзервације културног блага евакуисаног из Хрватске током операција „Бљесак” и „Олуја”, али и других операција на територији данашње Хрватске, док је Хрватска преузела на себе да обезбеди адекватне услове за повраћај културног блага – објашњава Драча-Мунтеан.

У хрватском Министарству културе нису успели да нам обезбеде саговорника који би нам могао рећи нешто више о овој теми. Прослеђено нам је, међутим, неколико линкова са вестима о раду комисије. Упада у очи да се на неколико места о евакуисаном културном благо говори као о „отуђеном”. Тај израз наводи на закључак да је држава Србија, односно тадашња СР Југославија, организовано украла вредне предмете из српских цркава и манастира, као и музеја, католичких цркава и других колекција на територији Хрватске. Као што су, на пример, ризнице српских манастира у Срему, организовано опљачкане у Другом светском рату од челника Независне државе Хрватске.

У српском делу комисије, међутим, истичу да се не може говорити ни о каквом „отуђивању”, већ да је културно благо склоњено да би било сачувано и враћено оданде одакле је однето – „када се за то стекну услови”. То стицање услова регулисано је протоколом потписаним 2012. године између два министарства културе, наглашавају у комисији, и подвлаче да се вредни предмети враћају тамо одакле су однети.

„Ако нема цркве нема ни враћања”, кажу наши саговорници из српског дела комисије. Објашњено нам је и да пре враћања одређеног културног добра српско-хрватска комисија излази на терен да утврди да ли су се стекли услови да оно буде безбедно враћено.

–Све што је враћено у оквиру рада комисије, враћено је одакле је и евакуисано. Последњи повраћај културних добара био је у 2013. години и тада су враћене иконе у цркве Светог Великомученика Димитрија у Даљу и Светог Георгија у Боботи – наводи Асја Драча-Мунтеан.

Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске и саветник у Историјском музеју Србије, међутим, страхује каква ће бити судбина враћених културних добара.

– Хоће ли те иконе бити безбедне у местима где више нема Срба или ће бити предмет неке нове похаре? Или ће бити преименоване у хрватску културну баштину? Такође, никада није постављено питање шта је са српским културним благом које је остало у Хрватској током ратова деведесетих година. Ја сам, на пример, био директор музеја на Книнској тврђави пре рата и до данас не знам шта се десило са платнима која су била део Книнског ликовног салона – каже Будимир.

Он наводи да су предмети који се враћају на основу протокола из 2012. године, њих 1.065, „остаци остатака” културне баштине Срба у Хрватској. Према проценама његовог удружења, непозната је судбина око 7.000 икона из српских цркава и манастира на територији Хрватске. Али, он и сам признаје да немамо јаке аргументе у рукама, попут хрватске стране која је уредно пописала културна добра која данас потражује.

– Нема тачне евиденције шта се све налазило у српским богомољама у Хрватској, па тако, данас, можемо само да процењујемо шта све недостаје. Ипак, никада нисмо ни поставили питање шта се са тим десило – каже Будимир.

Враћене иконе, делови музејских збирки, приватних колекција

Што се тиче културног блага Српске цркве, враћено је, између осталог, комплетна уметничка збирка са 56 предмета манастира Крка, четири иконе из манастира Драговић, 26 икона из ризнице манастира Крупа, престона икона Богородице са иконостаса Цркве Светог Димитрија у Даљу.

Осим духовне баштине Српске православне цркве, међу враћеним културним добрима има и оних који су припадали музејима, католичким црквама и манастирима, галеријама, па и оних који су били у приватном власништву. Тако су претходних година, између осталих, враћени предмети из Градског музеја у Вуковару, Бауерове збирке, фрањевачке Цркве Светих Филипа и Јакова у Вуковару, предмети из збирке породице Пауновић из Вуковара. Фрањевачком самостану Свети Јероним враћена је 2009. године слика „Света обитељ са малим Иваном Крститељем и светим Јеронимом”, а Меморијалном музеју у Јасеновцу 6.531 предмет.