Необорив злочиначки подухват у Хрватској
Хашке судије научиле су памети Хрватску и 12 америчких лобиста који су се Трибуналу пожалили на квалификацију "Олује" као удруженог злочиначког подухвата. Трибунал је одбацио њихов поднесак, чиме је дао наду оштећенима, прије свих протјераним Србима и породицама убијених у тој војно-полицијској акцији, да ће "Олуја" на крају и званично бити оквалификована као удружени злочиначки подухват.
То би задовољило хрватске Србе и дало им могућност да се изборе за своја изгубљена права, али и да покрену спорове против Хрватске за надокнаду штете за своје убијене, рекао је Саво Штрбац директор Документационо-информационог центра "Веритас".
- Овакав развој догађаја може бити вјетар у леђа тужби Србије против Хрватске за геноцид. И даље сматрам да то питање треба ријешити на суду, јер су политичке елите промјењива категорија - рекао је Штрбац у интервјуу за "Фокус".
ФОКУС: Како сте ви дочекали вијест о одбацивању хрватског поднеска од стране Хашког трибунала?
ШТРБАЦ: Након одбацивања поднесака Хрватске и њених америчких лобиста у Хашком трибуналу, може се очекивати потврда пресуде двојици хрватских генерала Анти Готовини и Младену Маркачу за "Олују" и то за удружени злочиначки подухват. Готовина и Маркач су осуђени на 24 и 18 година због учешћа у удруженом злочиначком подухвату, који је предводио хрватски предсједник Фрањо Туђман. То што је Жалбено вијеће Хашког трибунала одбацило, након хрватског, и поднесак 12 лобиста, говори како се може очекивати да се потврди првостепена пресуда по питању удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ био трајно и присилно протјеривање Срба из Крајине, из Хрватске. Добро је што је Жалбено вијеће Хашког суда одбацило захтјев 12 америчких, наводних правних и војних стручњака, уз оцјену да су пристрасни и да нису објективни, те да су двојица из те групе већ била раније укључена у овај случај, од којих један као вјештак одбране Готовине, а други као извјештач УН, који је тврдио да није било злочина над српским цивилима у акцији "Медачки џеп". Ова судска одлука потврђује да је све ово Хрватска излобирала и да су платили тих 12 величанствених, како су их представљали у Хрватској.
Мислим да су их хашке судије добро научиле памети.
Хрватска се и даље нада да ће успјети да спасе генерале и хрватску државу, јер се боји посљедица пресуде о удруженом злочиначком подухвату, јер тада више ништа неће бити као прије.
ФОКУС: Шта је, заправо, то на чему се темељи удружени злочиначки подухват у Хрватској?
ШТРБАЦ: Првостепни суд у Хагу је највећим дијелом пресуде од 1.400 страна образложио ту квалификацију. То је једна правна синтагма, која је оригинални производ Хашког трибунала. Она подразумијева да актуелна војна, државна и полицијска власт одлучи шта ће учинити с противним страном. Најконкретније. Туђман је с најодговорнијим људима неколико дана пред "Олују" направио план како протјерати Србе за сва времена с подручја Крајине. Чувена је његова реченица да треба ударити тако да нестану за сва времена. По том сценарију с Бриона, о чему постоје транскрипти, одиграло се све на терену. Десило се етничко чишћење Срба. Удружени злочиначки подухват има свој наставак у пресуди Хага, који каже да је хрватски врх организовао етничко чишћење. То се и остварило.
ФОКУС: Акција хрватске војске у акцији "Олуја" наставила се и у БиХ, али епилога до данас нема. Како то доживљавате?
ШТРБАЦ: Многи злочини над Србима нису процесуирани. Пред Хагом нема више шанси за процесуирање, за оно што до 2004. године није подигнута оптужница.
Зато остају национални судови. Међународна заједница помогла је националне судове за наставак суђења за ратне злочине. Ако хоћемо истинско суочавање с прошлошћу, онда се сви случајеви који упућују на злочин морају процесуирати. До тог нисмо дошли, ни у Хрватској, а посебно у БиХ. Судови за ратне злочине на овим просторима имаће посла у наредних неколико деценија.
ФОКУС: Какав је положај Срба у Хрватској и да ли скоро чланство те земље у ЕУ доноси неки осјетно бољи положај српским повратницима?
ШТРБАЦ: Нажалост, за сада тај положај се не поправља. Истина, кратак је мандат ове владе. У пројектима владе, као и буџету, који је тек усвојен не видим ставке које би нешто битније промијениле положај Срба у Хрватској, као и оних, који су тренутно изван земље. Има много неријешених проблема.
М. КРЕМЕНОВИЋ
Извор: fokus