Избрисани во вјеки вјеков
Док Милорад Пуповац по Сабору Хрватске дели новинарима селотејп да би упозорио јавност како се по том “храму демократије” шепури осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш, промакло му је саопштење МУП-а који је ту исту јавност обавестио да су, по Закону за који су гласали и српски посланици, па и он сам, из евиденције о пребивалишту брисали 260.000 грађана који из разних разлога не живе више у Хрватској.
И површном познаваоцу прилика јасно је да је у тој маси највише Срба који су Хрватску “напустили” пре 20 година када је у августу 1995. њихове куће и имања захватило “олујно” невреме. И зато се овај потез званичног Загреба који је одлучило да “одлазак” Срба озакони и тако проблем реши во вјеки вјеков међу Србима тумачи као завршни, административни крај “Олује”.
Таквом расплету много је допринео и “селотејп” на устима српских посланика и политичких представника који сада стидљиво упозоравају на последице и одашиљу полицији апеле да се не држи закона као пијан плота.
Из њихових уста сада се може чути да ће “примена закона о пребивалишту и књижење хрватске државе као власника земљишта представљати проблем за српску заједницу у Хрватској”.
А управо су из Српског народног већа у Загребу до последњег дана говорили да неће бити масовног брисања из пребивалишта, а после саопштења МУП-а о 260.000 брисаних ни од кога више ни гласа. На ретке апеле којих је било уочи хрватског полицијског цунамија на личне карте избеглих Срба нико се није обазирао.
Подсетимо, нови хрватски Закон о пребивалишту донесен је још 2012, али је његова примена одлагана све до краја 2014, како би се умирила хрватска дијаспора, али и службеници у полицијским станицама и дипломатским представништвима у иностранству инструисали да га примењују флексибилно, тако што ће Србима без милости поништавати личне карте, а Хрватима уважавати чињеницу да су привремено изван земље. Уосталом, премијер Зоран Милановић умиривао је хрватску дијаспору да се “не треба плашити да ће остати без хрватског пребивалишта”.
Очито је добро знао да ће законске одредбе према Хрватима бити примењиване на један начин, а на други према Србима. Зато се након објаве податка о масовном брисању пребивалишта нико од хрватске дијаспоре и није огласио протестом јер није имао разлога за то.
Али, зато су избегли Срби збуњени, уплашени и шокирани. Полицијски службеници присиљавали су чак и оне који су у програму обнове и стамбеног збрињавања да изаберу пребивалиште и пониште старе личне карте, чиме губе право на обнову, а тиме и на повратак. Ту ништа није променио ни предлог вођа избегличких организација у Србији да ће се Срби одрећи права на гласање у Хрватској само да задрже пребивалиште. Загреб је на све то остао слеп и глув. И зато су губитак старе личне карте Срби доживели као дефинитивни раскид веза са завичајем.
Када емоције спласну, на површину ће испливати сасвим практични проблеми. У завичају су им остале куће, углавном девастиране и срушене, имања, друге некретнине. Из Загреба их “умирују” да примена закона неће утицати на њихово хрватско држављанство и власништво, али су прећутали да ће без личне карте бити третирани као туристи у властитим кућама.
Под маском “чишћења пописа бирача”, што је било кључно оправдање за доношење спорног закона, на делу је завршно чишћење Срба из Хрватске. Поготово када се ускоро усвоји и закон о опорезивању имовине који ће српске рушевине третирати као викендице, па ће на њих морати плаћати и порез. Исто ће бити и са њивама које не обрађују. Само они са селотејпом на устима и очима не виде какве ће трајне последице ти закони оставити на “српско питање” у Хрватској.
Пише: Марко Рокнић
Извор: СРПСКИ НАРОДНИ ФОРУМ
Везане вијести:
У Хрватској избрисано 260.000 људи - Jadovno 1941.
Без личне карте око 40.000 Срба - Jadovno 1941.
Министар Матић: у подруму Министарства су наоружани српски ...