ДОКЛЕ ТАКО? – Све комшије имају сва права у Србији, само Срби немају никаква права у суседним земљама
Пише: Чедомир Антић
Нова година најављена нам је као политички важна и економски кључна. Нема међутим оних тако познатих препрека и условљавања… Представници САД и ЕУ, хегемона савременог Балкана, као да су блажи према влади Вучића, Николића и Дачића него према Милошевићу када је издао РСК, Ђинђићу када је противно закону испоручио Милошевића хашком руглу, Коштуници када се искрено борио за очигледан пораз, Тадићу када је био у фази извињавања… Питам се само да ли је то зато што су садашње власти „шампиони реформи” или зато што за разлику од свих побројаних „нису националистичке”?
Пошто су партије у Србији систематски кварене, јасно је да су претходне владе (можда са делимичним изузетком Коштуничине), када су понекад деловале мимо жеља Вашингтона и Брисела, то чиниле пре свега у страху од народне већине. Данашња влада нема тај проблем. Пре промене имена, програма и идентитета она је екстремизмом и неразумом за дуже време онемогућила формирање не само националистичке већ било какве опозиције посвећене одбрани националних и државних права…
Напредни клуб од 2008. систематски посматра стање политичких права српског народа у региону. Током 2010. и 2011. било је чак и неког институционалног напретка у Србији, а сам наговештај систематске државне политике имао је одмах утицаја на терену – у осам суседних и околних држава у којима српски народ живи од давнина и имао је или има некакав политички статус. Данас је, нажалост, другачије… Праскозорје се претворило у нову ноћ…
После две и по године владавине данашње коалиције јасно је да је питање државне политике према српском народу изван граница Србије стављено по страни и плански занемарено. Уставне обавезе, законски оквири и слова стратегије остали су, кад је реч о државној политици према заграничним српским земљама, празно слово на папиру. Српска влада се данас мање бави и сразмерно мање улаже у 1,8 милиона Срба у региону него пре три године. Тада је радила забрињавајуће мало, неуједначено и несистематично. Данас ради мање и слабије. Поред слабог рада владе и државних установа, надлежно министарство је прво претворено у канцеларију, а канцеларија је потом укинута и припојена српској дипломатији. Чак је на Дипломатској академији МСП-а после две године укинут и курс посвећен српском народу у региону…
Недавни сусрет др Младена Иванића, председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, једног од вођа опозиције у Републици Српској са председником и премијером Србије прошао је а да га домаћини нису упитали какав је то споразум његова коалиција потписала са СДА. Да ли можда постоји опасност да о двадесетој годишњици Дејтонског споразума буде умањена аутономија Српске? Српски политичари из РС – то Милошевићу није било јасно, а Тадићу и Вучићу никако да постане јасно – не служе само да буду употребљавани у сврху сопствене власти.
У праву је Борис Тадић када каже како су садашње власти у најбољим односима са Црном Гором а да притом нису решиле ниједан од отворених проблема између две државе. Да ли је могуће да је од судбине 200.000 обесправљених Срба из Црне Горе важнија каријера једног или групе људи које хуманисти из Подгорице, бивши Милошевићеви другари и клонови, не желе да виде пред судом за организовани криминал? Где су ћириличне табле у Вуковару? Није председник Србије саветник Јосиповићу да му сугерише како треба да промени законе које не може да поштује. Ми смо велики пријатељи са Хрватском, а да ли смо с њом решили макар један отворени проблем? Пошто питање несталих грађана Хрватске злоупотребљавају како би одржавали тензије у хрватском народу… Хајде и ми да питамо: шта је са несталим Србима? Правосуђе из кога је потекао судија који на суђењу за ратне злочине честита хрватској репрезентацији, данас се осорно односи према српском специјалном суду. Хајде нека међу њиховим осуђенима буде свега 10 одсто злочинаца над Хрватима и нека ставе у врх тужилаштва етничког Србина… Па да видимо колико ће још остати на Марковом тргу и колико ће после дуго поживети.
Шта је са архиепископом Јованом Шестим у Македонији? Он је једини политички затвореник у данашњој Европи… Шта је Србија урадила у вези с тим? Али, важно је да ли су македонски вино и ракија бољи од наших. Да ли је неко питао Едија Раму када ће да дозволи Србима из Албаније да врате и имена и презимена која су им дали родитељи и носили њихов преци? Наш премијер, међутим, иде код амбасадора да их пита да ли је пренаглио када је црвенео пред провокацијама неваспитаног шовинисте који заузима положај премијера државе чија је „европска перспектива” јаснија од наше.
Докле тако?
Извор: Intermagazin.rs
Везане вијести: