Данас се нерадо говори како о страдањима у усташким дјечјим логорима, тако и о онима који су уз највећи ризик спашавали дјецу.

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.

 Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дјечјим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци. 

У суботу, 4. октобра, Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије, боравио је у Сиску, у Републици Хрватској.

Добрила Кукољ (83) кроз сећања поново је прошла страхоте усташких логора на сисачком Дечјем гробљу, где је у организацији Српског народног већа у суботу одржан спомен на жртве логора за српску децу, пакла који је трајао од августа 1942. до јануара 1943. Добрили се живот заувек променио у јулу 1942. године, када су Немци и усташе заробили 12 чланова њене породице. Преживела је неколико дечјих логора, од чега су јој у најстрашнијем сећању остали Јасеновац и Сисак.

СИСАК, 3. ОКТОБРА /СРНА/ - На Дјечијем гробљу у Сиску сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког логора за дјецу, који је у овом граду био у функцији од августа 1942. до јануара 1943. године, а парастос ће служити Његово преосвештенство епископ славонски Јован.

Поводом тужне годишњице страдање српске дјеце са Козаре, Поткозарја, Баније, Кордуна, Славоније, Срема и Лике у НДХ 1942.године. 

БАЊАЛУКА, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оцијенио је да одсуство представника највиших хрватских институција на комеморацији у Сиску, на мјесту страдања више од двије хиљаде српске дјеце током злогласне НДХ, указује на то да се процес суочавања са злочиначком и мучном прошлошћу из Другог свјетског рата у Хрватској тешко одвија, али да кад-тад мора покренути и завршити.

Хрватска власт више пажње посвећује победама и нема довољно слуха за жртве, поручио Милорад Пуповац на дечјем гробљу у Сиску где су сахрањене жртве усташког концентрационог логора.

СИСАК, 6. ОКТОБРА /СРНА/ - На дјечијем гробљу у Сиску, гдје су сахрањени српски малишани страдали у логорима у овом хрватском граду од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. године, данас је служен парастос и одржана комеморација страдалима.

Српско народно вијеће скупа са Вијећем српске националне мањине Града Сиска Вас позивају на комеморацију дјеци страдалој у сисачком дјечјем логору у периоду од 3.08.1942. до 8.01.1943. године.

Усташко-њемачки логор у Сиску је основан 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“. Дјечји логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дјечјим прихватилиштем“ било је у рукама усташе и лијечника др Антуна Најжера. 

Путеви истинског помирења и сарадње Срба и Хрвата пуни су оштрих хриди и спотичу прокламоване, у медијима изражене лепе жеље политичких врхушки. Наталожени зли дуси прошлости не могу да се избришу тек пријатељским сусретима председника Јосиповића и Тадића.

Нема реалних резултата у враћању грађанских права, српске имовине отете током и после Другог светског рата, као што се и даље руше споменици на стратиштима Срба убијених током НДХ и Туђманове ере увођења “демокрације”.

Европа и свет, глуви су, слепи и неми када су људска и грађанска права Срба погажена. 

Чињенице говоре да су Срби пред Други светски рат чинили трећину становништва. Данас их је мање од 4%, с даљом тенденцијом опадања.