Монаху Јовану светиња као караула
У Церањској реци код Лепосавића монах Јован сам обновио Манастир Свете Петке. Три године живи сам. Са комшијама Албанцима попије кафу и нема проблема
ИЗУЗЕТНОМ упорношћу и оданошћу својој вери, цркви и народу северног Космета, монах Јован, који је у Рашко-призренску епархију дошао из Младеновца, успео је да, уз помоћ малобројних верника, за смо две године обнови и оживи деценијама запуштени манастир Свете Петке у Церањској реци код Лепосавића.
Од почетка обнове до данас, Јован је једини "становник" још незавршеног манастирског комплекса и једини монах у овој светињи која је дуго била у корову, без домаћина, воде и струје... Повремено га посете мештани околних села, дођу и верници и поштоваоци цркве из Лепосавића и Звечана, са којима се заједно помоли Богу.
Све донедавно, отац Јован био је принуђен да вечерње молитве обавља уз светло петролејке. Уз помоћ добрих људи из централне Србије и дијаспоре, до манастира је недавно доведена струја, па Света Петка и њен старешина ноћу више нису у мрклом мраку.
Манастир је саграђен у 18. веку, сакривен у планинском беспућу. Од магистралног пута Лепосавић - Косовска Митровица удаљен је два километра, лошим макадамом до њега се стиже преко Ибарске Слатине. У "комшилуку" су албанска села Церање, Кошутово и Шаљска Бистрица.
Ова "траса" често је последњих година помињана, јер су управо њом, са Бајгоре на Ибарску магистралу, да се сликају, демонстрирају силу и припрете, више пута до зуба наоружани силазили припадници забрањене такозване Албанске ослободилачке армије. Цркву нису дирали, оца Јована који у маленом конаку живи сам - нису уплашили.
УЛИЈЕ
ПРОШЛЕ године без последњег монаха остао је манастир Свете Петке у Улијама код Лепосавића. Отац Јован стиже да брине и о тој светињи. Радосно нам каже да је добио још једног калуђера са којим ће и у Улијама обновити монашки живот.
- Ову цркву верници називају и караулом, јер се налази на граници албанских и српских села - каже монах Јован. - Албанска имања додирују се са црквеним. Албанци, обични људи, овуда напасају стоку, често наврате код мене и у манастир, па попијемо кафу и попричамо. До сада, хвала Богу, нисам имао никаквих проблема и не плашим се да ће ми нешто лоше учинити. Света Петка, заштитница жена, овде је да од свега лошег, па и лоших намера, заштити и мене и комшије Албанце.
Свашта је,
махом због лошег пута, самоће и сурових зима, у Церањској реци
доживљавао отац Јован. Пре две године, кад је цела Србија била у
сметовима, седам дана о њему се ништа није знало. Његови пријатељи
бринули су се да се није смрзао, да га можда вукови, који често долазе
до манастирских врата, нису растргли. Мештани Сочанице и Ибарске Слатине
организовали су пробијање завејаног пута и после два дана оца Јована су
нашли на молитви у цркви. Дане је проводио уз шпорет у манастирском
конаку, а друштво су му правили пас Жућа и мачак Брка
Једно време отац Јован провео је у манастиру Свети Јован у оближњој Сочаници, где је имао "сву удобност". Сам је, уз благослова владике Теодосија, одлучио да оде у Церањску реку и обнови и оживи тамошњи манастир.
- Није лако сам живети у незавршеном конаку километрима удаљеном од најближег српског села - додаје отац Јован.
- Од када сам дошао на Косово и Метохију, молим се за српски народ, да више не страда и остане на овим просторима. Још док сам био у Сочаници, нешто ме вукло ка Церањској реци и Светој Петки, осећао сам да ћу ту проводити своје монашке дане. Надам се да још дуго нећу бити сам. Жеља ми је да још пуно тога изградим и доградим и да овде, ускоро, на малој економији коју сам формирао, заживи и право манастирско братство. Бог ће ми, сигуран сам, услишити жеље.
Пише:
Извор: Вечерње Новости