Споменик код Шаранове јаме, откривен је – незавршен
26. јуна 2010. године одржан је комеморативни скуп код Шаранове јаме и порушеног споменика жртвама усташког злочина на Јадовном. Том приликом, предсједник Хрватске Јосиповић обећао је да ће до слиједеће комеморације споменик бити обновљен.
Дошла је 2011. год. поново смо се 26. јуна нашли код Шаранове јаме, споменик је откривен – незавршен. Обновљено је оно што је уништено. Споменик је био у овој фази градње 1988. год, али није ником долазило у мисао да се споменик открије док се не заврши према усвојеном пројекту. Споменик је огољен без написаних хисторијских података, необложеним постољем мраморним плочама и стиховима које је предложио умјетник, без уређеног паркиралишта.
Овако огољен споменик на цести пуној прашине, слаб је знак хрватског израза поштовања према жртвама.
Илија Вујновић
Бањалука, 01.07.2011.г.
Везане вијести:
Умро је кипар Ратко Петрић, аутор централног споменика на Јадовну
ДИВОСЕЛО - ЗЛОЧИНОМ ДО ПУСТОШИ – ЗАПИСИ ИЛИЈЕ ВУЈНОВИЋА
Д И В О С Е Л О
Од Госпића па до Височице
Од Новчице па до Почтељице
Вјековима било Дивосело.
У њему се сељачки живило
Туговало, више веселило
Школовало и Богу молило
Крсној слави све се радовало.
У хиљаду деветој стотини
Четрдесет и првој години
Основа се усташка држава
Нема да се слави крсна слава.
Усташе у школу уселише
Конобу у затвор претворише.
Нестало је живости и пјесме
Шапатом се устанак припрема,
Спарне ноћи трећега августа
Устаничке пушке запуцаше
Истјераше из школе усташе.
Велебите, висока планино
Ти си свједок страве Дивосела
У твоја је смјестила се њедра.
У августу четрдесет прве
Примио си народ у збјегове
На простране баре Крушковаче
И шумарке Бешлинца, Јелаву
Зеленим га плаштом огрнуо
Мрачном ноћи, кишом и облаком,
Бујицама блатњавим стазама
Ометао кретање усташа.
Закаснише кроз Рибник усташе
Остадоше пролази слободни
Преко бара до твојих падина.
Дана петог мјесеца августа
У свитање послије кишне ноћи
Крвник Девчић и његова бојна
Непримјетно успјели су доћи.
Уз заглушну пуцњаву и вику
Међу поспан народ упадоше.
Клање, вриска, јаук, дозивање
Страшан метеж, бесциљно бјежање
Тко се твојих падина дохвати
Од страшне се смрти избавио.
Крушковаче и друге пољанке
Мртва тијела закланих прекрише.
Сви пропланци и зелене баре
Племенитом крви потекоше
Мученичке душе се винуше
Преко твојих врхова зелених
Тебе хладна увати грозница
Па ледени навуче облаке
Из облака крупан град удари
Ново гробље бјелином пресвуче.
Њихово је вријеме устављено
Мученички у вјечност одоше
Преселише у памћење наше.
Својим си их дахом миловао
И мирисом траве даривао.
Преживјели борбу наставише
Одреду се своме придружише.
Под ватреном заштитом одреда
У село се живот повратио.
Доста плача и пјесма се чује
Устаничком одреду радује.
Бројчано се одред повећава
Прикључи се чета из Смиљана
Добровољци из Госпића града
Ризвануше, Новог и Брушана
У батаљон одред прерастао
Дивосело често напуштао
Усташе су многе нападале
Доста пута у село упале
Ког стигоше усташки убише
И све куће у селу спалише.
Премјести се народ под Велебит
Земунице и по нека бајта
Замјенише куће и домове
Послужише све до краја рата.
У борби се роди и прекали
Пионирска чета партизана
У борбама честим и крвавим
Брани село до слободног дана.
Пусто село дочека слободу
Гробовима све је прекривено
Преживјели на згаришта стижу
За боравак колибе подижу.
Нове куће ничу из пепела
И спомен-дом у средини села.
У дому је књига отворена
Уписаних 1128 имена.
Свако име отворене књиге
Оживљава жртве изгубљене
И заљева ране отворене
Сузама је књига заливена
Букетима цвијећа прекривена.
У обнови живот се обнови
Родише се спортске игре „ОКЕ“
Окупише младост из Крајине
На дружење и на такмичење.
Пионирска чета партизанска
Испред Дома борце постројила
Пионире (из СФРЈ) на збор окупљала
И слободу с њима прослављала
Живило се мирни и слободно
Братство-јединство из ратних дана
У село брига и страх се врати
Усташким знаком Фрање Туђмана.
Србима се прогонством запрети
Име им се из устава брише
Крсна слава нема да се слави
Ћирилица не смије да се пише.
У народном страху од усташа
Основа се држава Крајина
Дивосело Крајини припаде
У немилост усташку упаде.
У септембру деведесет прве
Један дио села попалише
Савичиног Милу запалише
И на Клиси бункер направише.
Из бункера по ноћи и дану
Смртоносна зрна просипаше.
И гранате из бацача мина
Врло често по селу падаше.
У новембру село нападоше
Људе, жене код куће побише
Више од по села попалише
Свуд усташки знак нацрташе.
Мјештани су село напустили
У сусједна мјеста се склањали
Проређену земљу обрађују
Стоку пазе и село чувају.
У четвртак 9. септембра
Деведесет и треће године
Још Даница свјетло не угаси
Туђманија силом се огласи
Стотинама граната и мина
У бљештање зору претворише
Са свих страна тенковске колоне
Дивосело-Читлук прегазише
Пет дана су с тенковима били
Људе, народ по селу ловили
На усташки начин све побили.
Грађевине све су попалили
Попалили и још минирали.
Нестало је спомен дома
Спомен књигу имена везаних
Мученике и пале хероје
Усташе су поново убиле
Нема наде за нову обнову
За молитве и ново опјело
У пустош је претворено село.
Са собом се име изгубило
У Медачки џеп се претворило
Херој село потпуно нестаде
За обнову пропале су наде.
Велебите, не дај забораву
Мученичку смрт народа Срба
Њихова гробља и гробове
И име Дивосела.
У Бањалуци, априла 2011.
Илија Вујновић