РАФАЕЛ ИЗРАЕЛИ Подршка исламу је убиство хришћанства

Latinica | English

Разговарала Наташа Јовановић

 

Како Јевреји, а како Срби чувају сећање на геноцид почињен над њима у време Другог светског рата, ко ревидира историјске чињенице, зашто Америка негује дупле аршине када је реч о исламу на Балкану и Блиском истоку, те како тумачи да по питању РС исти став деле исламске државе и Европа – објашњава историчар са Хебрејског института у Израелу

„Обележавање годишњице холокауста у знак сећања на шест милиона настрадалих Јевреја у Другом светском рату је прва тема у Израелу и начин размишљања. На тај дан који називамо Шоа изговара се пет од  шест милиона имена настрадалих Јевреја . С друге стране светска јавност о постојању логора Јасеновац зна доста тога, али са постојањем стратишта Јадовно, иако историчар, упознао сам се тек када сам позван на ову конференцију. Пре тога за мене реч Јадовно није ништа представљала. Најмање злочин. А сваки злочин тражи да буде обелодањен како се не би поновио“, каже у разговору за „Печат“ Рафаело Израели, историчар са Хебрејског института у Израелу.

 

Како тумачите чињеницу да у Србији и РС није установљен дан којим би се обележавало сећање на балкански холокауст?
То је била моја коначна примедба. Такве ствари се морају памтити и овековечити, а то се најбоље постиже образовањем млађих генерација и њиховим упознавањем са овом темом. Но, политичке околности у Израелу и Југославији биле су посве другачије. Док код нас на обележавање геноцида долазе председници на десетине држава, комунистички режими у Југославији су желели да потру постојање геноцида над Србима како би створили лажну платформу за изједначавање права Срба и Хрвата. То је била велика грешка. Будућност се може градити само ако се имају чврсти корени у прошлости.

 

Како гледате на покушаје ревизије историје овог дела Балкана? Сматрате ли да је уклањање предмета за мучење из музејске поставке у Јасеновцу један од таквих покушаја?
У Израелу се истраживања врше на далеко већем нивоу. У Јасеновцу имамо случај политизације од стране државе Хрватске и покушаје наметања нове истине. У овом концлогору претпоставка је да је страдало преко 700.000 Срба, али уместо да се број прецизно утврди на основу истраживања и тако дође до дефинитивне историје, сведоци смо борбе са бројевима.
С друге стране у Израелу сваке године на Дан обележавања годишњице холокауста стојимо поред вечне ватре и читамо имена, годину рођења и смрти пет од шест милиона настрадалих. Исто се дешава и у Парламенту. Готово свако има неколико рођака који су побијени у разним концентрационим логорима.

 

Колико је проблематична дефиниција самог геноцида? Сматрате ли да оно што ради Хашки трибунал обесмишљава право значење те речи?
Мислим да би Хашки трибунал требало да суди појединцима, а не народима и државама. Они покушавају да идентификују масовна убиства и то назову геноцидом, уместо да се баве сваким злочином појединачно. Генерализацијом злочина губи се право значење и значај почињених геноцида, јер долазимо у ситуацију да свако ко је доживео несрећу може да је прогласи геноцидом. Страдања милиона, као што је случај са холокаустом, не сме се поистовећивати са злочинима који се проглашавају геноцидом, а извршени су за време ратних дешавања деведесетих година на подручју бивше Југославије. Једини доказани геноцид је холокауст, то је био покушај систематичног истребљења целог народа. Турци никад нису рекли да хоће да униште јерменски народ. Они су хтели само да елиминишу Јермене из своје земљи.  С друге стране, Немци су хтели да истребе све Јевреје у целој Европи. Са ужасом гледам на све злочине у ратовима на подручју Балкана. Један део медија је обмањивао јавност скрећући пажњу на другу страну. На тај начин је јавно мњење перманентно збуњивано.

 

Антисемитизам је старији од нацизма, а наслеђује га антиизраелизам. Како тумачите ову генезу мржње?
Постоји једна ствар која је више или мање доказана у Европи. То је оно што се десило 1144. године у Великој Британији, када је речено да Јевреји хватају хришћанску децу пре Пасхе како би пили њихову крв. У 19. веку такве приче колале су и у Украјини, а исламски свет још увек обитава у том наказном уверењу. Овај антисемитизам су касније преузели нацисти. Завера против Јевреја коју спроводи 30 милиона муслиманских емиграната политичким демонстрацијама на европским трговима против Израела, истоветна је оној у Великој Британији и Украјини. Тако се антисемитизам сада изражава као антиизраелизам.

 

Да ли талас који је захватио Блиски исток прети да угрози Израел?
Не мора да значи. Демократске државе обично не почињу ратове, јер то не могу без подршке народа. Диктатори су они који започињу ратове. Неки диктатори су доста наклоњени муслиманима и спремни су да их подрже и против Израела. У Сирији је режим био уплашен од интервенције Американаца, па је управо Буш приморао Асада да изађе из Сирије и ставио га под војну, економску и дипломатску опсаду. За оно што се сада дешава у Сирији кривац је Обама.

 

Један православни владика је недавно рекао да је независно Косово – Џамахирија у срцу Европе. Како коментаришете његове речи?
Мислим да то није прејако речено. Премијер Џамахирије, односно тзв. „републике Косово“ је криминалац и гангстер, а пружати подршку таквим људима у истој мери је недопустиво као што је недопустиво било бомбардовање Србије.

 

Чини се да Америка у односу према муслиманском фактору на Балкану и Блиском истоку негује различите аршине. Какав је ваш став о томе?
Таква политика је почела за време Била Клинтона, а наставио ју је Џорџ Буш Јуниор. То је погрешни концепт. Турски ислам је представљао модел  по којем би једна исламска земља могла бити и прозападна, проамеричка и чланица НАТО-а.  Американци су желели да исти модел примене у БиХ, Таџикистану и још неким земљама бившег СССР-а. Желели су да са модерном Турском и Израелом привуку и друге земље исламског света, како би створили модерно прозападно окружење. И са Косовом намера је била слична. Већ 2002. године када су у исламским земљама завладале фундаменталистичке опције било је јасно да сан о модерном исламу пада у воду. Ислам у Европи је  радикалан и уместо да САД буду на страни Срба, који су гарантовали континуитет хришћанства, ми се као историчари суочавамо са чињеницом да је тај континуитет пресечен и да ислам улази у срце Европе. То је самоубиство хришћанства. Противник сам тога. Мислим да су Американци схватили да су направили грешку, али САД су велики брод да би могли лако да промене курс. Треба да прође доста времена да би се направио заокрет у тим односима.

 

Колико у спољној политици Турске препознајете  неоосманску идеју?
Наравно да је то очигледно. Турска је окренула леђа Европи. Најпре су годинама чекали да уђу у Европу, а сада у жељи да поврате доминацију стварају савезе са Ираном и Сиријом. Идеологија Османског царства није био национализам, већ Ислам. Ако ојачају позицију на Балкану, онда ће опет да усмере поглед ка Бечу. Свако може да тражи право на своју историјску територију, али то није могуће у свим случајевима. Написао сам четири књиге о Исламу у Европи.

 

Како коментаришете да је однос исламских држава и Европе према Републици Српској идентичан?
Ово су два елемента која указују на значај Европе по питању судбине Србије и Републике Српске. Став Европе по питању исламског елемента  је често погрешан. Као и стратегија Америке. Муслимани подржавају своје људе свуда у свету, као и кандидате за председнике држава. Европа би то требало да има у виду.

 

Колико јеврејски кругови у свету, који су и те како моћни, имају разумевања за борбу Србије за очување територијалног интегритета?
Ми можемо да држимо предавања, али то није довољно. Један део јеврејских кругова има разумевања за српско питање. Али исто тако је тачно да поједини кругови нису наклоњени Србији и њеној борби. Пресудна за формирање таквих ставова била је пропаганда.

 

Да ли се слажете да је поука из Другог светског рата спречила да се понове слични злочини и деведесетих?
Јесте у одређеној мери. Разлика је у томе што је по завршетку Другог светског рата постојала федерална идеја Југославије, а сада она више не постоји. После смрти Тита се све распало и открили сте да је СФРЈ била темпирана бомба. Сада нико не размишља о Југославији. Говори се само о Србији, Хрватској, Словенији… Ово разбијање земаља бивше Југославије је супротно актуелним дешавањима у свету. Требало би да се запитамо шта ће бити даље у БиХ, да се дефинишу границе између религије и нације.

 

Како је израелска јавност оценила хапшење генерала Ратка Младића?
Могу рећи за себе, али не могу у име Израела. Моје мишљење је да је опет потврђено да постоје две стране истине. На многим сајтовима  видео сам да народ доживљава Младића као хероја, на другим да је оптужен за неке злочине. Изводим закључак да они који су против Србије сматрају Младића злочинцем, а они који су на страни Срба проглашавају га херојем.

 

Да ли Србија треба да се интегрише у ЕУ и НАТО?
То је питање за Србију. Ако дође тренутак да Србија треба да се интегрише са ЕУ, онда је НАТО само један корак ка томе. Сматрам да када је председник Србије Борис Тадић одлучио да испоручи Младића, вероватно је то урадио и у ту сврху. Не треба заборавити бомбардовање Србије од стране НАТО-а, као и бацање бомби са осиромашеним уранијумом.

 

Извор: ПЕЧАТ