Потомци жртава из Мостара у Јадовну - Дан сјећања на Јадовно 1941.
Парастосу и полагању вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 26. јуна 2010 године су присуствовали многобројни потомци и поштоваоци јадовинских жртава из Хрватске, Србије, Републике Српске -Босне и Херцеговине, Црне Горе и шире. Међу њима се сабраше и неколицина потомака жртава из Мостара града уз помоћ у организацији Српске православне црквене општине мостарске. Са сигурношћу се зна за више од двјеста одведених Срба из Мостара да су своје овоземаљске животе скончали у овом злогласном логору, а претпоставља се да их је више од триста педесет, јер многи ни дан данас са сигурношћу не знају гдје то несташе гране са њихових породичних стабала...
Парастос
јадовинским жртвама служио је Епископ Горњокарловачки господин Герасим уз
саслужење свештенства и монаштва Епархије Далматинске, Захумско-херцеговачке и
приморске, Браничевске и Горњокарловачке. После парастоса, Кадиш - јеврејску
молитву за мртве, читао је загребачки рабин Лучано Прелевић.
Вјенце на Шаранову јаму положиио је предсједник Хрватске Иво Јосиповић, који је
одао почаст жртвама логора Јадовно и изразио саосјећање са свима који су на том
страшном месту изгубили своје најмилије. „Кости убијених још су расуте по
Велебиту, нијемо чувајући тајну злочина, и само мали број преживјелих могао је
свједочити о размјерама овога злочина“, рекао је Иво Јосиповић и додао да је
Јадовно, иако сматрано логором, било пуно горе и опасније мјесто које је
„дословно гутало своје жртве и повлачило их у дубине велебитских јама“.
Изасланик предсједника Србије Бориса Тадића, Млађан Ђорђевић са мајком Бориса
Тадића Невенком, чији је отацбачен са осталима Србима у Шаранову јаму, положио
је вјенац на спомен-обиљежје у Јадовном, рекавши да је Јадовно мјесто гдје не
треба долазити с мржњом, него с љубављу.
У име предсједника Владе Републике Српске Милорада Додика, вјенац је положио
његов савјетник Саво Лончар.
На Шаранову јаму вјенце је такође положиио и предсједник Удружења потомака и
поштовалаца комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бања Луке, Душан
Басташић, са потомцима чији су очеви бачени у јаму, те рекаода је за потомке
жртава подручје комплекса усташких логора Јадовно мјесто за тиховање, помињање,
праштање, и молитву, а за потомке оних који су чинили злочине 1941. године и
девастирали спомен-обележје 1971. и 1991.године мјесто за стид, покајање и
молитву за спас душа. „Јадовно је, као што му и само име говори, јад, чемер и
велика туга и овај комплекс је помно планиран за ликвидацију неподобних грађана
Павелићеве НДХ, а само мјесто је пажљиво одабрано још прије почетка рата“
Нагласио је да се прикривање истине, и омаловажавања жртава и понижавање
њихових потомака у континуитету наставља до данас.
Час историје одржао је карловачки историчар Ђуро Затезало.
Иначе, у логору Слана на Пагу и Јадовну, помиње се да је убијено је више од 45
000 хиљада људи. Епископ Атанасије Јевтић у својој књизи „Од Косова до Јадовна“
- допуњено издање, спомиње да их је било 81 000. УШаранову јаму је бачено
између осталих и 73 свештеника Српске Православне Цркве, већином из
ГорњокарловачкеЕпархије. Међу свештеницима су се налазили и свешетеномученици
Епископ Горњокарловачки Сава Трлајић иМитрополит Дабро-босански Петар Зимоњић.
Захваљујући Епископу Атанасију Јевтићу овим свештенослужитељима Цркве Божије,
1988. године постављена је и спомен плоча да су пострадали за Христа на челу
свога богољубивога народа у Јадовну 1941.
Сјећање на жртве логора Јадовно 1941. године организовали су Српско народно
вјеће, Координација јеврејских општина и Савез антифашистичких бораца и
антифашиста, уз Удружење потомака жртава логора "Јадовно 41" из
Бањалуке. На Шарановој јами, једној од 32 јаме у којој су бацане жртве,
постављена је обновљена спомен-плоча,која је тамо стајала до 90-их година
прошлог века.