Потомци жртава из Мостара у Јадовну - Дан сјећања на Јадовно 1941.

Latinica

Парастосу и полагању вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 26. јуна 2010 године су присуствовали многобројни потомци и поштоваоци јадовинских жртава из Хрватске, Србије, Републике Српске -Босне и Херцеговине, Црне Горе и шире. Међу њима се сабраше и неколицина потомака жртава из Мостара града уз помоћ у организацији Српске православне црквене општине мостарске. Са сигурношћу се зна за више од двјеста одведених Срба из Мостара да су своје овоземаљске животе скончали у овом злогласном логору, а претпоставља се да их је више од триста педесет, јер многи ни дан данас са сигурношћу не знају гдје то несташе гране са њихових породичних стабала...

Парастос и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 26. јуна 2010 године Парастос и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 26. јуна 2010 године Парастос
 и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 
26. јуна 2010 године Парастос
 и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 
26. јуна 2010 године
Парастос
 и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 
26. јуна 2010 године Парастос
 и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 
26. јуна 2010 године Парастос
 и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 
26. јуна 2010 године Парастос
 и полагањe вјенаца код Шаранове јаме, на планини Велебит код Госпића 
26. јуна 2010 године

Парастос јадовинским жртвама служио је Епископ Горњокарловачки господин Герасим уз саслужење свештенства и монаштва Епархије Далматинске, Захумско-херцеговачке и приморске, Браничевске и Горњокарловачке. После парастоса, Кадиш - јеврејску молитву за мртве, читао је загребачки рабин Лучано Прелевић.
Вјенце на Шаранову јаму положиио је предсједник Хрватске Иво Јосиповић, који је одао почаст жртвама логора Јадовно и изразио саосјећање са свима који су на том страшном месту изгубили своје најмилије. „Кости убијених још су расуте по Велебиту, нијемо чувајући тајну злочина, и само мали број преживјелих могао је свједочити о размјерама овога злочина“, рекао је Иво Јосиповић и додао да је Јадовно, иако сматрано логором, било пуно горе и опасније мјесто које је „дословно гутало своје жртве и повлачило их у дубине велебитских јама“.
Изасланик предсједника Србије Бориса Тадића, Млађан Ђорђевић са мајком Бориса Тадића Невенком, чији је отацбачен са осталима Србима у Шаранову јаму, положио је вјенац на спомен-обиљежје у Јадовном, рекавши да је Јадовно мјесто гдје не треба долазити с мржњом, него с љубављу.
У име предсједника Владе Републике Српске Милорада Додика, вјенац је положио његов савјетник Саво Лончар.
На Шаранову јаму вјенце је такође положиио и предсједник Удружења потомака и поштовалаца комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бања Луке, Душан Басташић, са потомцима чији су очеви бачени у јаму, те рекаода је за потомке жртава подручје комплекса усташких логора Јадовно мјесто за тиховање, помињање, праштање, и молитву, а за потомке оних који су чинили злочине 1941. године и девастирали спомен-обележје 1971. и 1991.године мјесто за стид, покајање и молитву за спас душа. „Јадовно је, као што му и само име говори, јад, чемер и велика туга и овај комплекс је помно планиран за ликвидацију неподобних грађана Павелићеве НДХ, а само мјесто је пажљиво одабрано још прије почетка рата“ Нагласио је да се прикривање истине, и омаловажавања жртава и понижавање њихових потомака у континуитету наставља до данас.
Час историје одржао је карловачки историчар Ђуро Затезало.

Иначе, у логору Слана на Пагу и Јадовну, помиње се да је убијено је више од 45 000 хиљада људи. Епископ Атанасије Јевтић у својој књизи „Од Косова до Јадовна“ - допуњено издање, спомиње да их је било 81 000. УШаранову јаму је бачено између осталих и 73 свештеника Српске Православне Цркве, већином из ГорњокарловачкеЕпархије. Међу свештеницима су се налазили и свешетеномученици Епископ Горњокарловачки Сава Трлајић иМитрополит Дабро-босански Петар Зимоњић.
Захваљујући Епископу Атанасију Јевтићу овим свештенослужитељима Цркве Божије, 1988. године постављена је и спомен плоча да су пострадали за Христа на челу свога богољубивога народа у Јадовну 1941.
Сјећање на жртве логора Јадовно 1941. године организовали су Српско народно вјеће, Координација јеврејских општина и Савез антифашистичких бораца и антифашиста, уз Удружење потомака жртава логора "Јадовно 41" из Бањалуке. На Шарановој јами, једној од 32 јаме у којој су бацане жртве, постављена је обновљена спомен-плоча,која је тамо стајала до 90-их година прошлог века.

 

Извор: ЕПАРХИЈА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА И ПРИМОРСКА