КОРИЈЕНИ НЕТРПЕЉИВОСТИ ХРВАТА ПРЕМА СРБИМА - У ВАТИКАНУ
ГОСПИЋ, 14. АПРИЛА - Личанин Дане Ластавица, пензионисани правник из Госпића, објавио је
књигу "Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом
логору Госпић 1941-1945. и над Србима од 1991." у којој пише о уништавању
документације о почињеном геноциду и о ватиканским коријенима нетрпељивости
Хрвата према Србима.
"У својим књигама записао
сам да су усташки кољачи, након што би поклали и у јаме побацали српски народ,
до паса голи и крвави с ножем у руци трчали у римокатоличку цркву у Горњем
Косињу код Перушића да им католички поп скине гријехе с душе да би могли ићи
кући", подсјећа Ластавица.
Ластавица /84/ је већ познат по
својим досадашњим истраживањима о страдању Срба и Јевреја у Независној држави
Хрватској, која су преточена у књиге.
"Мотивише ме оно што сам
као дјечак преживио 21. новембра 1941. кад су ми Хрвати, усташе, 12 метара
далеко од мене, убили оца, у родном селу Косињу, срез Перушић. За цијели живот
запамтио сам како отац виче: `Ништа нисам крив, ништа нисам крив`, али усташа
опали из пушке и отац паде. Зато сам послије Другог свјетског рата обилазио
јаме у које су бацани заклани и поубијани Срби и видио како из њих вире лобање",
рекао је Ластавица за "Вести-онлајн".
Према његовим ријечима, осим
многобројних Срба у тим јамама има и тијела неких Хрвата, Нијемаца и Италијана.
"Такође, и 31 члан посада
америчких авиона труне у јамама среза Перушић. Све то ме је натјерало да одмах
по завршетку Другог свјетског рата почнем да истражујем - да се не
заборави", каже Ластавица.
Он каже да је након рата на
Велебиту наишао на јаму из које вире дјечије лобање. "Те ноћи нисам могао
да заспим, а наредних ноћи сањао сам како та побијена дјеца вриште и питају ме
зашто их не извадимо из јаме и достојно сахранимо. Тако узнемирен отишао сам у
надлежне институције где су ми рекли: `Јеси ли луд, па што ће ти то? Било па
прошло. Не бави се тиме, гледај себе, како ћеш да се домогнеш бољег положаја,
да добро живиш`", свједочи Ластавица.
Он подсјећа да су након
брионског пленума 1966. године са високих државних функција у Хрватској
поскидани Срби и постављени усташки синови и од тад је почело уништавање архива
о српским жртвама у Другом свјетском рату.
"Сјећам се, такође, да је
почело спаљивање обимног архива о усташким злочинима у Госпићу. Усташки кољачи
су, наиме, вољели да се сликају над својим побијеним жртвама. Те фотографије и
спискове побијених Срба послије ослобођења заробила је Удба и архива је једно
време чувана. Пошто је јасно да доказа о геноциду не може бити уколико не
постоје прецизни спискови са појединачним конкретним личним подацима побијених
Срба, после брионског пленума, угледам у својој радној средини како млади
приправници СУП-а Госпић цијепају та документа и пале их", каже Ластавица.
Извор: 
Везане вијести: