Јадовно у Музеј Р. Српске не може а Загорац са црвено-бијелим „шаховница“ шалом може!

Пише: Душан Басташић | Latinica

Дрвене играчке које ће видјети Бањалука, живописна су обиљежја највећег хрватског маријанског светишта, Марије Бистрице и одувијек су симболично везане уз ходочашћа у ово највеће национално светиште у Хрвата, веће и од онога у Међугорју.

Вечерас ће у Музеју Републике Српске у Бањалуци, у 18 часова бити отворена изложба под називом: „Дрвене играчке хрватског Загорја.“

На сајту Музеја Републике Српске, може се прочитати: „Ријеч је о играчкама које се налазе  на Листи заштићених нематеријалних културних добара Републике Хрватске.

Организатори кажу да је ово наставак сарадње Музеја Републике Српске и Музеја у Горњој Стубици која је почела преговорима о истраживању старих заната и заједничким учешћем у ИПА фондовима.

Онако на „прву“, закључио би човјек да је занимљиво погледати каквим се играчкама играју дјеца хрватског Загорја, у вријеме док се њихови старији сународници „играју“ чекићима, лупајући латинично-ћириличне табле и антисрпским графитима урешавају лијепу њихову.

Јесте да је прекогранична културна сарадња добродошла али упада у очи провинцијски снисходљив однос тобоже пораженог, слабог и малог према тобоже побједнику, јаком и великом, јер не сарађује Музеј Републике Српске у Бањалуци са Хрватским државним музејом у Загребу, него са Музејом из Горње Стубице, малог градића у Хрватском Загорју.

Недавно је наш Музеј гостовао у Горњој Стубици са изложбом: „Збирка накита музеја Р. Српске.“

Сложићете се да би било „непоћудно и реметилачки“ у Стубици а камоли у Загребу изложити национално културно благо Републике Српске у виду дјела Петра Кочића или нпр. рукотворина и народних ношњи са Мањаче.

Али организатори процијенише да је сасвим примјерено, у централном републичком музеју, у главном граду Српске поставити изложбу хрватског националног културног блага, са експонатима све у доминирајућој црвено-бијелој комбинацији боја са фигурицом Загорца чији врат краси шал у бојама хрватске шаховнице.

Можда би и прошла очекивана демагогија, како се побогу, ради само о безазленим дјечјим играчкама, да се сами Загорци нису похвалили као су те  традиционалне дрвене играчке уствари живописна обиљежја највећег хрватског маријанског светишта, Марије Бистрице и како су одувијек симболично везане уз ходочашћа у ово највеће национално светиште у Хрвата, веће и од онога у Међугорју.

Успут се похвалише, да тко год да је отишао на ходочашће у ово маријанско светиште није се могао не вратити са „чикачоком“ – популарном дрвеном клепетачом....

У Марији Бистрици, сваке се године служи Миса у цркви на отвореном, блаженог Алојзија Степинца а предводи је војни ординариј, бискуп Јурај Језеринац. Ове је године, бискуп Језеринац на јубиларном 20. војном ходочашћу подсјетио и како је брига Цркве за војнике и полицајце на подручју Републике Хрватске почела већ 1991. године, почетком агресије на Хрватску, када је др. Фрањо Туђман упутио молбу предсједнику Бискупске конференције да би се побринуо за „духовну скрб бранитеља“ који су у тим данима, као добровољци с круницом у руци, кренули на прву црту бранити Домовину.

Сваке године на Војно редарственом ходочашћу у Марију Бистрици окупе се ветерани са ратним заставама, под којима су по систему спаљене земље, ослобађајући домовину од унутрашњег и вањског агресора, протјерали преко 450.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, неколико их хиљада побили, уништили преко 3.000 споменика антифашистичкој борби и цивилном жртвама рата и спалили преко 2.700.000 „непоћудних“ књига.

Под истим су заставама неки међу њима починили нечувена звјерства на подручју Мркоњић града и стигли надомак Бањалуке, града у коме се вечерас у централном музејском простору излажу играчке - сувенири без којих ветерани након војно-редарственог ходочашћа у Марији Бистрици, не иду кући.

Успут, већ двије године без успјеха покушавамо у Музеју Републике Српске поставити изложбу о комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг.

Да себе и Вас који ово читате питам шта нам се то дешава, нећу, јер је одговор и Вама и мени потпуно јасан. 

Рече покојни професор Јован Рашковић: Луд народ!

 

Душан Басташић

Предсједник удружења грађана Јадовно 1941.