Изложба "Моје Јадовно" у Билећи

Страдање Срба, Јевреја и Рома од десетог априла 1941. године, потврђује да је системски геноцид био државни пројекат фашистичке НДХ. Коријени сежу у вријеме Анте Старчевића, у другу половину деветнаестог вијека, казује Предраг Лозо, аутор изложбе "Моје Јадовно".
"Сама чињеница да се чекало више од седамдесет година од стравичног злочина и да се о томе ћутало због тога што је почела да ради од 10.априла четрдесет прве...у доба комунистичке Југославије није могло бити повезано са револуцијом. У суштини, страдали су због своје вјере и националног идентитета".
У комплексу логора смрти, који су били претеча другим логорима у НДХ, страдало је 4о.123 лица за 132 дана. Довођени су из свих дијелова бивше државе.

У системским логорима смрти страдала су 73 свештенослужитеља, међу којим и владике Горњокарловачки Сава Трлаић и дабробосански Петар Зимоњић. Историјска и цивилизацијска грешка је посматрати страдале као бројке. Оне могу бити важне са демографског и фактографског становишта, али не и суштина злочина. Сви страдали били су личности, сматра Лозо.
У ланцу свједочења о геноцидним логорима смрти, изложба је обишла веће свјетске и домаће центре. Циљ је да се млађи нараштаји, од којих је историја скривана, упознају са чињеницама и околностима у којима су страдали њихови преци.