ИЗ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА :Помени Господе, Пострадале у Јадовну

 

 

„Да се сећамо овога дана увек и свагда. Дужни смо да памтимо све пострадале претке и чланове Цркве“

                        Епископ горњокарловачки Герасим

 

Молитвено сећање на пострадале средином 1941. године у селу Јадовно, Србе и

Јевреје одржано је јуна месеца ове године.

            У храму Христа Спаситеља у Бања Луци, такође је служен парастос за све пострадале од Усташа у логору „Јадовно“.

            Јуна 24, служен је парастос у Јадовну код спомен обележја. Освештана су два Часна крста која су постављена код Шаранове јаме на Велебиту и на месту где је био логор (Чачић Долац).

            У последњим политичким дешавањима, од 1990. је у Хрватској порушено око 3.000 спомен обележја против фашизма, иако држава Хрватска себе приказује као великог борца против фашизма.

            Под самим Велебитом је малено село Јадовно, сада са неколико кућа. Надомак је града Госпића. На изглед, све је ту питомо. Ни по чему се данас не да наслутити да се овде догодио стравичан злочин средином 1941. године.

            Усташки режим је оформио логор за истребљење Срба и Јевреја. О страдању ових мученика постоје писана документа, очевици...

            У кратком временском периоду, овде је дневно мучено и убијано од 250 до 400 људи. Јадовно је Усташама послужило као узор за логор Јасеновац и друга стратишта.

            Људе, жене, мајке, децу... хватали су, одвозили камионима у Велебитске шуме и тамо бацали у јаме, убијали.

            Иста усташка идеологија повампирила се у Хрватској, 1990. године и у време „домовинског“ рата после распада Југославије.

            На улазу у Јадовно стоји табла „Добро дошли у Јадовно“ (која не стоји на улазу у логор Матхаузен, Аушвиц).

            Др Огњен Крајс, председник Координације Жидовних општина Хрватске и председник Жидовне општине Загреб, у Јадовну ове, 2012. године, пре почетка молитвеног обележја каже:

            „У Јадовну је у кратком периоду побијено 40.000 људи што, на жалост, није познато јавности и о томе се готово ништа не зна.

            Ово се мора обележити и треба да буде под покровитељством владе Републике Хрватске и Сабора, како би се на ово место вратило све како је било до 1991. године, када је уништено и спомен обележје.

            Јадовно заслужује пијетет и сећање на нешто што се никада више не би смело поновити.

            Пре две године (2010), достојно смо обележили памћење на жртве и на отоку Пагу и овде у Јадовну. На отоку Пагу смо поставили плочу али је већ другог дана била срушена и није обновљена.

            Тако се десило и деведесетих година прошлог века, када су на територији Републике Хрватске страдали готово сви споменици антифашизма. То је недопустиво. Сама Република Хрватска се и Уставом позива на антифашизам!

            За случај Јадовно није потребна међународна иницијатива. То је ствар Хрватске и нас, који смо на челу акције. Први пут сам био 1998, у граду Госпићу, када је договорено да се обнови ово спомен обележје.

            Све злочине, без обзира ко их је починио и где су почињени, потребно је процесуирати.

            На жалост и данас смо сведоци, да се преко тога олако прелази. Злочини се догађају широм света, и ми смо сведоци таквим збивањима за које ретко ко одговара. Остаје ипак једина нада, да ће свако одговарати за оно што је учинио.

            Ми људи, на жалост, у својој људскости нисмо напредовали“, закључио је др Огњен Крајс.

            На месту некадашњег усташког логора „Јадовно“, 24. јуна 2012, обележена је 71. годишњица мученичког страдања Срба. Према писаним подацима у Шаранову јаму бачено је око 15.000 Срба. Мученички венац су примила двојица архијереја Епископ горњокарловачки Сава Трлајић и Митрополит дабробосански Петар Зимоњић са 73 свештеника.

            Његово преосвештенство Епископ горњокарловачки Герасим, уз саслужење свештеника своје Горњокарловачке епархије и Архиепископије београдско-карловачке (протојереј-ставрофор Радивоје Панић, из Храма Светог Саве и јереј Горан Мишановић, из манастира Раковица), Епархије аустралијско-новозеландске (протојереј-ставрофор Петар Дамњановић, из Мелбурна), и Епархије браничевске (протојереј Влатко Голић и протојереј Милош Мишчевић), служио је парастос за невино пострадале у Јадовну, као и за све пострадале на просторима широм Хрватске. После парастоса главни Рабин Јеврејске заједнице Лучиано Моше Прелевић, прочитао је молитву за мртве Кадиш.

            Више хиљада људи из разних крајева као и из Бањалуке, Загреба, Београда, Новог Сада, Приједора, Задра и околине, сабрало се тога дана, молећи Господа да се зло никад не понови.

            „Да се сећамо овога Дана Јадовна, увек и свагда, јер смо дужни да памтимо све пострадале претке и чланове Цркве наше на овом месту. Пострадали су они које су људи-звери довели у логор „Јадовно“, мучили, убијали, бацали у јаме.

            Не смемо заборавити страдања тих људи, као и осталих страдајућих, јер ћемо памћењем и молитвом Господу учинити да се нешто слично не понови.

            Лика је препуна јама, логора, попаљених цркава, стратишта. О тим страдањима писали су многи, као Дане Ластавица, Ненад Рапајић и историчар др Ђуро Затезало.

            У времену после 1945. кад се о тим злочинима морало говорити, тада се ћутало ради „братства и јединства“. Прогон Срба са својих огњишта у току „домовинског“ рата, завршио се 1995; Срби од тада нису већински народ.

            Данас, ако нас не буде ту на стратиштима да говоримо о њима и да се сећамо њих, заборавиће се.

            Држава Хрватска је дужна да се огради од оних који су чинили злочине и од оних који још увек фаворизује те злочине“, рекао је архипастир Горњокарловачке епархије, Преосвећени владика Герасим.

            У Јадовну су парастосу присуствовали и, изасланик председника Сабора Републике Хрватске и Председник спрског Народног вијећа Милорад Пуповац; изасланик Председника Републике Српске, министар Унутрашњих послова Станислав Чађо; изасланици министра рада и борачко инвалидске заштите Владе Републике Српске; амбасадор Републике Србије у  Хрватској Станимир Вукићевић, представници Савета за националне мањине; представници Личко-сењске жупаније и града Госпића; борци НОР-а и антифашизма; представници асоцијације избегличких удружења из Србије са предесником Милојком Будимиром и представник Documente Еуген Јаковчић.

            Удружење студената историје из Бањалуке допринело је обележавањима страдања у Јадовну, изложбом „Моје Јадовно“ приређеном на бањалучком Филозофском факултету.

            Јадовно и данас сведочи ко је, када, како и зашто, и на који начин истребљивао Србе и Јевреје. Иако постоје покушаји да се истина о овом злочину затре, фалсификује, или прекраја и да се пише нова историја, истина о Јадовну је потребна да се посебно млади упознају са злочинма усташке државе НДХ.

            Не поновило се никада, нигде и никоме.

            Помолимо се Господу Христу: Господе, Молимо Те не допусти да се злочини било где и било коме догоде!

            Онима који су починили злочин и огрешили се о људски род, Господе, опрости!

            Организатор обележавања су Епархија горњокарловачка, Удружење Јадовно 1941. (председник Душан Басташић из Бања Луке), Српско национално вијеће из Хрватске и Одбор за Јадовно 1941. у Србији (Милорад Милошевић).

 

                                                                                                          Текст: Зорица Зец

                                                                                              Фотографије: Срђан Воларевић

 

 

Извор: СПЦ