Италијани знају истину о логору Јадовно

Latinica

БАЊАЛУКА - Уочи прве међународне конференције о Јадовну, која ће се одржати сутра и у петак у Бањалуци, разговарамо с Милом Михајловић, новинарком РАИ ТВ, чија је нова књига „Италијански извори - документација о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској крајини 1941-1943“ побудила велику пажњу у италијанској јавности, а биће и тема њеног излагања на том скупу.

Реч је о документима од огромне историјске вредности, која су након 70 година угледала светлост дана, а која су доказ, како каже наша саговорница, етничког чишћења епских размера почињеног на Балкану. Ово је последњих месеци више пута изречено на конференцијама одржаним у срцу Италије, па чак и у седишту националног парламента.

 

Пресудна улога Италијана

Какву реакцију су изазвала ваша предавања у Италији? Интересантна је изјава др Гвида Цаце, једног од аутора књиге-документа од које је све и почело, који је стално запањено подвлачио да нико никада није обраћао пажњу на те фотографије о масакру Срба. А баш су оне и срж нове слике историјских догађаја, па и слике о улози италијанске војске у Истри и Далмацији у периоду 1941-43. Италијани су, наиме, били ти који су затворили логор на Пагу истог дана када су од Хрвата успели да преузму власт. Они су ти чијом заслугом је спасен живот заосталим групицама логораша, о чему сведочи и некадашња девојчица логораш која је још жива. Они су ископали затечене јаме, документовали злочин, пребројали тела, фотографисали их, јадне остатке спалили и тај пепео достојно сахранили. Они су ти који су истину све до сада и сачували, а да би после капитулације Италије 8. септембра 1943. за то скупо платили.

Како је дошло до тога да се бавите овом темом?

Сасвим случајно. У Риму је средином фебруара први пут објављен документ сачињен септембра 1945. године који је служио да доказима поткрепи италијанску преговарачку позицију на Мировној конференцији 1946. у Версају. Судбина тог документа била је врло чудна. Штампан на, за то време изузетно скупој хартији и у хиљаду примерака, заплењен је и од тада му се губи сваки траг. Прошле године, на иницијативу групе Италијана, историчара и изгнаника из Далмације, одлучено је да се тај документ, чији је један примерак сачуван, пружи на увид јавности. Реч је о књизи о језивом ентичком чишћењу Италијана из Истре и Далмације у годинама после Другог светског рата, о јамама у којима су завршиле на хиљаде грађана чији је једини грех био тај што су италијанског порекла.


Месецима су нестајали у дубинама истријанских (истарских) јама, а то је резултирало егзодусом 350.000 Италијана из ових крајева. Међутим, тај документ на последњих 20 страница доноси фотографије под насловом: „Масакри Југословена против Југословена“. Управо је ту био кључ историјског открића важног за наш народ. Међу њима налазе се и јединствене, до сада никада виђене четири фотографије о усташком логору на Пагу, о којима постоје само усмена сведочења. А у том логору усташе су за само 132 дана усмртиле 8.000 Срба и Јевреја. Логор на Пагу је, иначе, био у саставу комплекса логора Јадовно, стратишта 42. 000 Срба. Када сам то видела, почео је и мој ангажман да се истина о томе чује што даље.


Ко је то све успео да забележи?

Наравно да Срби нису могли да прикупе друге доказе о Јадовну сем прича малобројних преживелих. Али италијанска војска и цивилна власт је у Далмацији и Лици тада била присутна и интересантно је да су се они сукобили с владом у Риму. Наиме, Италијани и Хрвати су, наводно, били пријатељи и савезници. А били су све сем тога. Осим што их је делила култура и територијални интерес, Италијани су били згрожени усташким злоделима, али и примарном улогом коју је у масакру невиних српских цивила имала Католичка црква у Хрватској, о чему сведоче документа из италијанских државних, дипломатских и војних архива. Војни извештаји су поткрепљени и фотографијама јер би на сваку дојаву о усташком масакру Срба Италијани слали своје патроле, истражитеље и фотографе. Нажалост, редовно су те дојаве и потврђиване: некада су италијански војници из јама успевали да изваде понеког преживелог и смештали га у своје болнице. Некада су успевали да својим присуством предухитре усташе и онемогуће крвави пир. А некада су могли само да констатују масакр. То је ишло до те мере да је трупа заједно с командантима целе армије у Далмацији запретила побуном политичком врху у Риму! И о томе постоји преписка из које се јасно читају речи гнушања на „савезништво“ с Хрватима.


О овом открићу сте до сада имали више прилике да говорите у Италији него на простору бивше Југославије.

О постојању ових докумената сазнао је и чувени светски антрополог проф. Србољуб Живановић из Лондона и позвао ме је да говорим на конференцији о Јасеновцу. Али, како је она била у мају, а ја сам све ове чињенице почела да прикупљам, нисам била у могућности да у тако кратком року све презентујем у јавности, али сада ћу имати прилике у Бањалуци, где су долазак најавила и три председника: Јосиповић, Додик и Тадић. Срећом, за ова документа је сазнао и др Душан Басташић, председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. и уз његову помоћ прича о италијанским материјалним доказима почела је да се шири не само у српској него и у светској јавности. Најпре је у Италији мој текст о етничком чишћењу Срба и Италијана, о Јадовну и бројним другим српским Јадовнима, на ударном месту објавио италијански национални лист „Ил Темпо“. У Италији је кренула серија конференција која је била испраћена огромним интересовањем јавности. И да злочин буде већи, то се догађало и у годинама после завршетка рата. Италијани те злочинце називају „Титови партизани“. Међутим, на основу нових сазнања из књига Милослава Самарџића, која документује масовни прелазак усташа у партизане већ 1943. године, поставља се питање: ко су били „Титови партизани“ који су у јаме бацали Италијане? И то отвара ново поглавље и то је тема моје нове књиге.

 

Извор: BLIC online