Италијан сенатор и четнички командант
Ајмоне Финестра, дугогодишњи члан горњег дома италијанског парламента и градоначелник града Латине, у 90. години се за Прессмагазин присећа како је за време Другог светског рата, на челу српског четничког одреда у Лици и Далмацији, био невољни сведок усташких злочина над Србима у Јадовну
И поред дугогодишње политичке каријере - као члан горњег дома италијанског парламента у два мандата и два пута изабран градоначелник Латине, града у централној Италији - Ајмоне Финестра данас воли да се представи као бивши командир четника у Лици и Далмацији и борац за откривање истине о злочинима усташа и партизана над српским народом.
Војничка судбина и стравични призори на које је наилазио њега и његове саборце довели су на чело Срба који су се спонтано окупљали у јединице како би се одбранили и од усташа и од партизана.
Иако има пуних деведесет година, Финестра се и даље активно труди да у италијанску и светску јавност продре права истина о злочинима којима су Италијани били сведоци 1941. године када су ушли на простор Далмације: како су партизани и усташе заједно нападали Италијане, да су комунисти убијали све цивиле који су долазили под италијанску заштиту, а поготово истина о логору "Јадовно" који је ових дана у центру пажње српских и хрватских медија.
- Логор "Јадовно" је затворен када је наша војска дошла у Грачац и околину и када смо наишли на стравичан призор закопаних лешева, жена, деце, старих. То је призор који људска свест не може да замисли. Прво велико етничко чишћење у Европи био је погром Срба у Хрватској - каже на почетку разговора за Прессмагазин Ајмоне Финестра. - То су биле јаме у којима смо наилазили на лешеве закопаних на само метар дубине. У Јадовном је страдало преко 40.000 људи, али то није био прави логор. То је само било место кроз које су заробљеници пролазили на путу до јама у којима су их закопавали. Убијали су по читаве породице. Нама је то било невероватно, зато је наша војска затворила тај логор и протерала усташе. Усташе на територији коју смо би контролисали нису смеле да носе оружје. Сећам се првог сусрета са локалним Србима, била је то чета војника, рекли су ми да су четници, да су им побили породице и да хоће да се свете. Једино сам могао да одговорим ми смо Италијани, чекајте да прођемо па идите да се осветите. Имали смо сталне сукобе са усташама. Међутим, ти људи су страшно били угрожени. Када смо ушли у Грачац, сукобили смо се са усташама, окупирали смо њихову касарну и ослободили заробљене српске жене.
Финестра је био поручник у италијанској 6. регименти, која је послата у Лику да смири ситуацију, јер како каже, италијанска команда је била упозната са злочинима над Србима и знала је да ће Срби да се побуне. До сада је објавио неколико књига о партизанским и усташким злочинима над Италијанима и преко 350.000 протераних домицилних Италијана са хрватског приморја.
Хрвати су, како каже, ионако довољно
мрзели Италијане, а чињеница да су им „крали Србе с ножа" само је
појачавала мржњу и жељу за уништењем италијанске војске. Финестра каже да је
ова истина дуго скривана не само у бившој Југославији него и у Италији, јер
свима је одговарала прича о злочиначким окупаторима.
- Ми нисмо били окупатори, ми смо се борили да сачувамо српске цивиле. Италијанска војска је прибављала помоћ у храни за српске породице, а партизани су дошли до списка породица којима је намењена помоћ и све их ликвидирали. Срби су само хтели нормално да живе и прихватали помоћ. Морали су да се окупе у јединице, да се бране, јер су их нападали и усташе и партизани. На челу њихових јединица били су италијански команданти. Те јединице су себе називале четницима, али нису биле под командом Драже Михаиловића. Они су били под директном командом италијанске војске - каже Финестра.
На челу једне од таквих јединица затекао се и Ајмоне Финестра. У Кистању. Каже да су то били најхрабрији војници са којима је бојевао. А у Кистању се, како прича налаже, и заљубио - у Српкињу Наду.
- Ушао сам у православну цркву у време литургије и чуо невероватан глас какав не може да се чује у католичким црквама. Видео сам девојку која је певала. Моментално сам се заљубио у њу. После капитулације Италије 1943, повлачио смо се са својом војском у Задар. Тамо су још били стациониране италијанске снаге. Својим војницима Србима нисам дозволио да спусте оружје, наредио сам да буду организовани у повлачењу. Усташе су нас нападале с једне стране, а партизани с друге. Партизани и усташе су често заједно нападали четнике. Не знам за случај да су ратовали међу собом. Говорио сам им „ако спустите оружје, готови сте, убиће вас". Дошли смо у Задар, али „моји" четници су желели да се врате кућама - прича Финестра.
То је био међупериод, када су се повлачиле италијанске снаге, а Немци још нису заузели италијанске положаје. Усташе су користиле то време да се освете Италијанима. Финестра каже да је ослободио своје војнике свих обавеза према њему као команданту (имао је чин поручника) и обезбедио да их наоружају најбоље што су могли у том тренутку. Како каже, чак им је дао своје лично наоружање, пошто је имао најбоље оружје.
- Поделили су се у две групе. Једна чета је упала у партизанску заседу и све су их измасакрирали. Друга група је успела да се споји са Ђујићевим четницима. Остао сам у Задру како бих одбранио град од усташа и партизана. Један немачки официр ми је донео писамце, Нада ми је послала писмо. Узео сам допуст и кренуо сам поново у Кистање по њу. То је био период када су већ дошле немачке трупе, и Немци су ме ухапсили. Хтели су да ме стрељају, мислили су да сам партизански командант. Код неколико партизана које су заробили нашли су моју слику. За мном је била расписана потерница, моја глава уцењена. На крају су ме пустили, узео сам Наду и преко Грачца сам се вратио у Задар - говори Финестра.
Тада су, прича наш саговорник, дошле наоружане усташе и именовале свог префекта.
- Послали су нас у Италију. Дошли смо до границе и требало је да идемо за Блајбург, али су нас вратили. После неког времена успео сам да уђем у Италију. Нада се пријавила за Црвени крст, али је откривено да има галопирајућу туберкулозу - присећа се бивши четнички командант. - Ја нисам хтео да се предам партизанима. Борио сам се до краја. Сви смо били ветерани из Далмације, а партизани су нас се бојали, нису смели отворено да нас нападну. Рекли смо им да ћемо да се предамо Американцима. Завршио сам у америчком логору, где сам добио вест да је Нада умрла.
Гробнице су крили од јавности
Архиве италијанске војске из Лике и Далмације 1941. доскоро су криле истину о страшној судбини српских цивила у логору Јадовно. Нови документи који су у Италији изазвали бурну реакцију јавности, јер потпуно мењају историјску улогу италијанске окупаторске војске, за Србе су важни јер у потпуности урушавају све покушаје да се релативизују усташки злочини у Јадовну, али и „партизанске теорије" да су Титови војници извршили притисак због ког је логор затворен. Мила Михајловић, новинарка Раи ТВ, дошла је до докумената у којима су италијански војници забележили усташке злочине и објавила књигу „Италијански извори - документација о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској Крајини 1941-1943". Она каже да су Италијани педантно бележили и фотографисали све гробнице на које су наилазили, али се то - у контексту победника који су писали историју - деценијама крило од шире јавности. - Италијани су затворили логор на Пагу истог дана када су преузели власт од Хрвата и успели да преузму власт. Спасли су живот заосталим логорашима, ископали су затечене јаме, остатке су спалили и тај пепео достојно сахранили. То је забележено и у документу из септембра 1945. године, који је Италијанима служио на Мировној конференцији 1946. у Версају, а који је у то време још био заплењен и од тада му се губио сваки траг. Ти документи нису важни само за нас Србе већ и за Италијане, зато што мењају читаву историју улоге италијанске војске у Далмацији. Војска која први дан затвара концентрациони логор, спасава људе, ископава убијене, брине за прехрану угрожених. Људима је био обезбеђен мир, а партизани су нападали Италијане како би произвели репресалије Италијана према Србима. Али до тога никада није долазило - каже Мила Михајловић за Прессмагазин. Према доступним подацима, за само 132 дана колико је постојао логор "Јадовно", са подручја НДХ у логор је доведено 42.246 мушкараца, жена и деце од којих је 40.123 убијено. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1.999 Јевреја и 88 Хрвата.У тај амерички логор италијански партизани послали су списак оних које желе да им Американци предају не би ли их послали на народни суд. Његово име се, наравно, нашло на том списку. Један подофицир је чистио канцеларију и видео папир са том наредбом. Дошли су на невероватну идеју: замениће идентитет.
- Променили смо одећу, а на прозивци сам се представио као он. Пустили су ме. Он је после рекао да он није Финестра и да је нека забуна, и то је код Американаца прошло. Из америчког логора у Новари отишао сам у Рим, међутим тамо су ме препознали и одвели ме у италијански затвор. Судио ми је преки суд.
Требало је да му пресуди Оскар Луиђи Скалфаро, који ће касније бити председник Италије.
- Пре мене је седам момака осудио на смрт. Скалфаро је, међутим, као посланик тог дана имао седницу конститутивне скупштине. Иако је написао оптужницу за смртну казну, имао сам среће да га је заменио хуманији судија. Био сам одликован орденом за храброст па сам с те стране имао право на примену општих олакшавајућих околности. Осудили су ме на 16 и по година затвора, али после жалбе Врховни суд ме је ослободио оптужбе. На крају сам завршио са три и по године затвора - каже Финестра.
У деценијама касније, као десничарски политичар, успеће у више наврата да добије поверење гласача. Десет година је провео као градоначелник Латине, а био је и сенатор и са тог места упозоровао је да је - Косово срце Србије.
- На скупштинском заседању, пред пуним парламентом, испричао сам целу историју Косова. Тамо нико није ту историју познавао. Испричао сам им о Косовској бици, да је тамо разбијена српска војска која је бранила хришћанство, да су после тога Турци дошли до Беча и Будимпеште. Били су изненађени, јер нису очекивали да ће неко то да каже. Рекао сам да ће бити грешка ако Италија не подржи Србију.
Данас прича само најбоље о четницима, јер су били антикомунисти као и он.
- У књигама желим да покажем истину о улози италијанске војске у Далмацији, о четницима и усташама, о партизанима не говорим. Ни у својим књигама, ни у свом животу.
Вељко Миладиновић
Извор: Press Online