Свети мученици су житељи и проповједници „културе живота“
Говор свештеника Срђана Рољића, пароха дракулићког, поводом обиљежавања 71 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама. У Дракулићу, код спомен-костурнице, 03. фебрурара 2013.
Помаже Бог, драга браћо и сестре!
Сабрали смо се данас на Тајни Христовој у спомен-храму Св. вмч. Георгија, па сад овдје наставили молитву у славу Јединог Истинитог и Живог Бога и у част и спомен Светих мученика бањалучких (дракулићких, мотичких и шарговачких).
Јула 1833. године, француски пјесник Алфонс де Ламартин, у свом проласку кроз Ниш, о Ћеле-кули је рекао: „Нека Срби чувају овај споменик! Он ће научити њихову дјецу шта вриједи независност једног народа, показујући им по какву су их цијену платили њихови очеви“ Спомен-храм је свједочанство. И овај споменик је сведочанство. Свједочанство о мартирима-свједоцима Христа Побједитеља смрти, који својом крвљу бришу једну границу уједно стварајући и исписујући друге. Бришу просторно-временску границу, границу тварног и нетварног, границу која дијели и одваја човјека од Бога, ону коју је Богочовјек избрисао за свагда. С друге пак стране, исписује границу и границе. Све оне подјеле на које смо свакодневно навикли: да се дијелимо по боји коже, језику, нацији, партијама, нестају, а остаје само једна и једина истинита подјела настала васкрсењем Христовом. Та вододјелница историје дијели род људски на људе и нељуде; на боголиког и обоженог човјека Богочовјека Христа и ђаволиког и ођавољеног нечовјека и рашчовјека.
Ова година је 1700-годишњица миланског едикта и прогласа слободе хришћана, а ово свето мјесто свједочи друго. Православна Црква је била и остала до дана данашњег гоњена Црква, јер тамо гдје је Дух Свети тамо је и гоњење и тамо гдје је Истина тамо је и зло које вјечно, али безуспјешно, покушава да је уништи. Црква је у ових 17 вијекова страдала и страда и од невјерника и од иновјерних, али оно што највише боли јесте свједочанство овог мјеста, да Црква, Народ Божији, страда и страдаће од „лажне браће“ , јер сви који себе називају именом Спаситељевим нису хришћани. Господ напомиње једно и једино: „Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом”. Само онде гдје је љубав тамо је слобода. Само онде гдје су љубав и слобода ту је и Бог љубави и Црква као богочовјечанска заједница.
Начело постојања истинских хришћана свих времена је „Бог изнад свега, а човјек прије свега“ и њој слична „Христос прије свега и изнад свега. Све за Христа, Христа ни за шта“! Та своја начела српски народ је вјековима исписивао не мастилом но крвљу и сузама: За крст часни и слободу златну. И заиста сва хришћанска демократија своди се на те дије речи. Али чим је српски народ пошао тим часним путем Антихрист је ударио по њему са безброј мачева и бичева, споља и изнутра. Вјерни Васкрслом знали су да је живот без Христа смрт, а смрт са Христом живот. „Кад се лаж погребе“, рећи ће св. Николај Жички, „не устаје више. Али кад се истина погребе, она васкрсава. Сасвим је тако. Истина је и у гробу жива, и у оковима слободна, и у тамници светла, и у блату чиста”. Та Истина је Пут у Живот. Само Господ једини зна колико је живих међу умрлима и колико је мртвих међу живима. Једини броји и једини цјени.
Свети мученици су житељи и проповједници „културе живота“. У свом времену поништили су „културу смрти“ - културу заборава, богозаборава и себезаборава. Посрамили су за сва времена антихристовску сатано-идеју и паролу лажног хришћанства да ЦИЉ ОПРАВДАВА СРЕДСТВО, као и десетинама година након њиховог у Христу прослављеног страдања, обновљену лажну идеју безбожништва: СЛОБОДА, ЈЕДНАКОСТ, БРАТСТВО, ИЛИ СМРТ. Свевремено свједоче о опасности која пријети од културе смрти. Она је данас пројављена у савременој модерној култури чедоморства, планирања породице, противриродних заједница. Култури у којој се дјела човјека цијене више од дјела Божијих, а дјела човјекова имају за силнике већу вриједност од човјека као личности. Та култура као да је испуњење ријечи преподобног да ће доћи вријеме кад ће цвијеће бити без мириса, храна без укуса и људи без душе.
Свједоче нам да се хришћанин не рађа већ догађа, те им само можемо молитвено завапити: Свети и блажени и хвале достојни мученици Бањалучки, трострадални предела мотичких, дракулићких и шарговачких, молите пред светим престолом Бога Тројична да се наш заборав преобрази у незаборав, страх у љубав силну, невера у веру, немилост у милостињу, одсутност у свеприсутност, оговарање у разговор, сила у трпљење, одрицање у потврђивање светог имена Христовог. Молите свети Божији угодници да срп љубави и праштања Господа нашега Исуса Хирста сасече сваку злу страст у нашим срцима, као некада што је као још за жетву недозрело класје, али зрело духом, секла рука непријатеља Живота, и да заједништво вере ка Господу и Богу Оцу нашем светли као пећ огњем ужарена, и да просветљење ума на добро и корисно свакој души богочежњивој буде загрејано тополотом радости Господа и Бога и Утешитеља Духа Светога. Укрепите немоћи наше свети Божији страдалници са најсветијом и свебеспрекороном Богородицом Маријом Дјевом, да иако недостојни приђемо Чаши истине и славе незамисливе и тако пстанемо сви једно Тело у једном Духу, а све у једном и истински оваплоћеном и васкрслом Сину, са Оцем свеславећим и Духом Светим Господом животворним у све векове и до краја времена. Амин
свештеник Срђан Рољић
Извор: СОЗ БАЊА ЛУКА
Везане вијести:
ОБИЉЕЖЕНА 71 ГОДИНА ОД ПОКОЉА У ДРАКУЛИЋУ
ДРАКУЛИЋ, МОТИКЕ, ШАРГОВАЦ: ОБЕЗБИЈЕЂЕН БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ИЗ БАЊАЛУКЕ