Овдје управо анђели Божији плачу
Парастос у Дракулићу, 01. фебруара 2015. Фото: Д. Борковић
Помаже Бог, драга браћо и сестре!
Сабрали смо
се на овом светом мјесту страдања.
Свети владика Николај о страдању православних Срба
упечатљиво свједочи: ''Питао ме један Рус, колико је жртава дала Србија у
прошлом рату.
Једну четвртину свога становништва, одговорио сам.
А колико то износи? питао је он даље.
То је, рекох му, више него све становништво Албаније. Или то је као кад би Италија или Француска жртвовале по 10 милиона, или Немачка преко 15 милиона, или рецимо кад би Америка изгубила 30 милиона, или Русија 40 милиона, или Индија 90 милиона, или Китај 100 милиона.
Тек тада је тај добри брат Рус разумео жртве Србије, ужаснуо се и заплакао. Мила руска душа! И анђели би Божји заплакали''.
Овдје управо анђели Божији плачу и свако нормалан плаче због страшног злочина који се десио 7. фебруара 1942. године.
У селима Дракулић, Шарговац и Мотике десио се за људски ум несхватљивог страдања православних Срба, 2315 боголиких личности од којих преко 600 дјеце.
У Шарговцу није преостала ни једна породица; у Дракулићу, само породица покојне Ленке Курузовић и оних који су преживјели као ратни заробљеници у војним логорима Њемачке; у Мотикама они који су избјегли браћи на Мањачу.
Због тога епископ Василије Костић долазећи у своју
Епархију за коју је био изабран каже: ''Идем на епархију свих светих, на
епархију знаних и незнаних јунака. Идем на епархију поплочану лобањама и
костима једне трећине тамошњих православних Срба. Идем на епархију опрану крвљу
и сузама најбољих синова и кћери Цркве наше на челу са мучеником Платоном и
другим свештеномученицима. Поклонимо се тим светим жртвама; нека им је слава и
хвала што не скренуше са пута светосавског... Али, хвала Богу, није срушена
Црква Христова. Постоји тамо жива Црква Христова много лепша, скупоценија и
драгоценија од зиданих храмова који су дело руку људских. Та „Црква Божја
света“ (1. Кор. 3,17), то су верни синови и кћери епархије моје у Крајини Босне
поносне''.
И ми смо се сабрали на овој крвљу мученика освећеној земљи у вријеме припреме за Велики и Часни пост, који је сам по себи вријеме самопреиспитивања и потраге за смислом.
И ми смо увијек призвани да се преиспитујемо да ли смо на богочовјечанском путу спасења, посебно кад се у спомен-храму сабирамо у славу Божију и част и спомен оних који су посвједочили да су дјеца Божија, дјеца правде, истине и побожности, дјеца вјечности, на којима се испуњавају данас на Светој Литургији читане ријечи Св. Ап. Павла: ''А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени. А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се. Али ти стој у томе што си научио и што ти је повјерено, знајући од кога си се научио''. (2. Тим. 3.12-14).
Као православни хришћани, мученици Дракулићки, Шарговачки и Мотички за сва времена свједоче да је смрт за људе који је разумију – бесмртност; а за ограничене који је не разумију – смрт (по ријечима Св. Антонија Великог). Они су управо знали и вјеровали да је вјера Православна вјера жива и вјера истинита. Вјера као повјерење у Онога који је својом смрћу смрт уништио и васкрсењем живот вјечни даровао онима који су једно са Њим.
Који је рекао: Ја сам васкрсење и живот и сваки који
вјерује у мене, ако и умре живјеће'' и ''Ја сам Пут Истина и Живот'', Пут
Истине Живота који води преко Крста и Гроба, из којег је засијала Свјетлост
Истинита.
Бог, Који је Љубав, Који је из љубави примио крст и
страдање, пројавио је љубав као силу која овјечњује и обесмрћује. Због тога и
напомиње да ће се по једном познати да ли је неко ученик Његов, ако буде имао
љубави.
У данашње вријеме, кад се стално говори о љубави и слободи, свети мученици свједоче једину праву суштину љубави и слободе.
Жртвена љубав као несебична жртва је једино право уздарје Богу за сва знана и незнана доброчинства. Свједоче да је циљ нас православних хришћана управо да будемо савршени као што је савршен Отац наш Небески, да узрастамо у љубави у мјеру раста висине Христове.
Да је права љубав кад ближњег волимо у Богу, а
непријетеља ради Бога.
Зато обратимо се сви светим новомученицима: Свети новомученици молите Бога за нас, да спознамо Бога – Љубав.
Да живимо Њиме и ради Њега.
Да за нас Бог буде изнад свега, а човјек прије свега. Да нам животно гесло буде: Христос прије свега и Христос изнад свега. Све за Христа Христа низашта.
У Дракулићу, 01. фебруара 2015.
Везане вијести: