arrow up

Подијелите вијест:

Злочинци из Сијековца и даље на слободи

Бројни докази и свједоци, ни након 24 године, нису довели до осуде хрватских војних и политичких званичника због злочина почињених над српским цивилима у Сијековцу, код Брода, 1992. године, када је брутално убијено 46 српских цивила.

Сијековац (фото: www.srpskinacionalisti.com)
Сијековац (фото: www.srpskinacionalisti.com)

Начелник општине Брод Илија Јовичић увјерен је да ће починиоци злочина над српским цивилима у Сијековцу коначно бити изведени пред лице правде и процесуирани.

“Била би велика неправда и преседан да поубијају људе, да се, отприлике, зна ко је то починио, а да за то нико не буде процесуиран и да не одговара”, наводи Јовичић.

Он указује да је за овај злочин “било неких симболичних пресуда, али то никада није урађено на начин како се то правно очекује и како би то стварно требало”.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић наглашава да у случају ратних злочина над Србима на подручју Сијековца, Брода, Посавине, Мркоњић Града и многих других мјеста нико важан не одговара.

“Једино Срби одговарају за злочине пред домаћим и међународним судовима”, напомиње Милетић.

Милетић истиче да “правда по мишљењу јачег”, изгледа, једино вриједи за Србе, али никако за остале народе.

“Ако Мркоњић Град и Брод, као општине, немају право да поднесу тужбе за злочине почињене над Србима против Хрватске, с правом се поставља питање зашто ништа по том основу не предузима Тужилаштво БиХ”, пита Милетић.

Предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац сматра да институције власти Српске и БиХ морају имати за приоритет подизање тужбе против Републике Хрватске за злочине почињене над Србима на подручју општине Брод и Посавине.

“Република Хрватска је тада са својом регуларном војском извршила агресију и тешке злочине над Србима на подручју општине Брод и Посавине, због чега се пред лицем правде морају наћи наредбодавци и извршиоци ових злочина”, наводи Грабовац за Срну.

Он као прве извршиоце злочина над Србима у Сијековцу наводи имена Анте Пркачина из Славонског Брода, те Земира Ковачевића и Нијаза Чаушевића званог Медо.

“За ове злочине по командној одговорности најодговорнији су људи који и данас слободно живе и крећу се у Хрватској и БиХ и ту чињеницу не смијемо никако прикривати и стављати `под тепих`”, истиче Грабовац.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић подсјећа да је Савез уступио огромну документацију са доказима о злочинима почињеним над Србима у Сијековцу, Посавини, Мркоњић Граду бившем главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте, Тужилаштву БиХ, Тужилаштву Хрватске и Специјалном тужилаштву за ратне злочине Србије.

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у суботу, 26. марта, биће обиљежено страдање Срба у Сијековцу 1992. године.

Регуларне снаге Хрватске са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ извршиле су стравичне злочине у неколико наврата 1992. године у селу Сијековац, општина Брод, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца.

У првом ратном злочину почињеном на територији БиХ за сат времена убијено је девет особа, међу којима највише чланова породица Милошевић и Зечевић – убијени су очеви са два, односно три сина.

У Сијековцу је током 1992. године убијено 46 лица, углавном жене, дјеца и старци, од којих је најмлађа жртва био Драго Милошевић /17/, а најстарија Васо Зечевић /77/. Запаљено је 15 кућа, као и Црква Свете великомученице Огњене Марије.

Доказни материјал о овим злочинима предат је 22. маја 2002. године хашким истражиоцима, док је Хашки трибунал овај предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ.

Иво Јосиповић био је први хрватски предсједник који је након рата посјетио Републику Српску и поклонио се српским жртвама у Сијековцу.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

Везане вијести:

Сијековац: Злочин без казне | Јадовно 1941.

Брод- Сјећање на страдање Срба у Сијековцу | Јадовно 1941.

ИЗБЈЕГАВАЊЕ ИЗВОЂЕЊА ПРАВИХ СВЈЕДОКА ЗА СИЈЕКОВАЦ

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​