Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Жалост у Дубровнику после атентата на краља Александра

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/kralj-aleksandar.jpg

Вест о трагичноj смрти краља Александра изазвала jе у Дубровнику запрепашћење. На улицама народ  се  окупљао у групама  интересуjући се за  вести.

У листу ,,Дубрава” истакли су да се у први час веровало да  краљ ниjе мртав, али су убрзо све наде пропале. Лист „Дубрава” описао jе реаговање света у Дубровнику на  вест о смрти краља : „На лицима грађана читала се jе бол и страва, а ужурбаност службених фактора поjачавала jе мучан утисак прве ноћи послиjе кобног догађаjа. Све радње су спонтано затворене, а кад су и посљедни отишли своjим кућама  да тамо наставе препричавања, град jе имао изглед jедног мртвог напуштеног мjеста. У jутро приjе сванућа дана започело jе тужно клецање звона. Сви они, коjи су по обичаjу рано устали да буду удионици свакодневног jутарњег живота на Гундулићевоj пољани, стаjали су забезекнути пред тежином догађаjа. … Под утиском страшне трагедиjе живот jе замро. Радње су остале затворене преко циjелог дана. Школска дjеца вратила су се своjим кућама. За час град jе био у строгоj црнини. У излозима трговина изложена jе Краљева слика, овиjена црним велом.” (1) После атентата на краља Александра Јадранска стража у Дубровнику одржала jе 10 октобра 1934. заjедничку комеморативну сjедницу управа Обласног и Мjесног одбора. На сjедници jе говорио предсjедник Мjесног одбора Душан Башић. У свом говору  jе између осталог подсетио на наjважниjе моменте живота краља Александра. Присутни су кликнули трокатни „Слава” Витешком краљу Александру I Уjединитељу. Предсjедник jе затим пожелео краљу Петру II дугољетну сретну и напредну владавину, те jе предложио да се са сjеднице пошаље, што jе прихваћено, брзоjавно саучешће. У саучешћу jе истакнуто : „Растргана срца оплакуjемо трагични краj племенитог живота нашег љубљеног Великог Краља.“ (2)

Носећи ковчег убиjеног краља разарач Дубровник прошао jе 13 октобра 1934. између Локрума и Дубровника лаганом вожњом уз саму обалу. Грађанство jе било искупљено на пристаништу и  путу из Цавтата.  Лист „Дубрава” описао jе последњи збогом Дубровника краљу : „Свечану ноћну тишину разбили су опет jецаjи клецаjућих звона. Народ jе истрчао из своjих домова. Плоче, Порпорела, градски мири, Ловриjенац, Градац и Данче врве у то ноћно доба необичним животом. Хиљаде пламсаjућих свjећица и хиљаде jецаjућих срдаца пружаjу величанствено туробан призор. Све стоjи мирно побожно и чека … На хоризонту иза Мркане и Бобаре поjавио се jе разарач … Запловио jе пут Града … Пламенови свиjећица гибаjу се на посљедњи поздрав, а гробном тишином проломи се сузама пригушени поклик „Слава Краљу Александру”. (3)

У часопису „Јадранска стража“ описано jе: „ … вечерас jе Дубровник у тами, погружен болом и несрећом. Тишина влада у кућама, на путу и обали. … Безброjне воштанице у дрхтавим рукама. И звона. Бруjање се чуjе са свих цркава. Потмуо звук чуjе се далеко. …Дубоким, побожним ћутањем дубровачко грађанство поклонило се Краљу-Мученику. Призор jе на све оставио дирљив и траjан утисак“. Из „Младости“ : „Одар на броду…. Са зидина старог Дубровника допиру звуци жалобне пjесме. Обала jе прекрита свиjетом. Све што jе уз море народ jе из онога краjа испунио да се поклони.“ (4)  Преко хиљаду грађана отпутовало jе из Дубровника посебним паробродом у Сплит, да се тамо поклоне земним остацима краља Александра.(5) Дан пре  краљеве сахране  грађани  су увече формирали жалобну поворку коjа jе у свечаноj тишини прошла Дубровником и пред Двором одала пошту успомени краља Александра. (6)

На дан краљеве сахране одржани су помени у свим црквама. У 10 сати уjутро одржане су задушнице у Столноj цркви. Поред многоброjног народа били су присутни сви представници власти. У средини цркве био jе постављен велики катафалк. Церемониjа jе почела свирањем Бетовеновог марша, коjи jе извео оркестар Дубровачке филхармониjе. Дубровачки бискуп Царевић одржао jе са проповедаонице говор о краљу Александру, истакавши начелно становиште Римокатоличке цркве према овом као и према свим другим атентатима.  Црквени Пjевачки Збор певао jе „Помилуj мене Боже”. Пjевачко друштво „Дубрава” отпjевало jе Сметанину „Слава Теби велеславни Сине”. Следила jе молитва  за младог краља Петра II. Пред црквом jе био постављен звучник тако да jе публика ван цркве у великом броjу пратила  жалобну церемониjу. У 11 сати одржан jе свечани помен у Православноj цркви. За време обреда певао jе мешовити хор Дубровачког  Српског  Пjевачког Друштва „Слога”. Истог jутра одржан су помени код муслимана и jевреjа, коjима jе присуствовало много народа.

Јаков Царић-Мртвоме краљу

У 3 сата после подне нашла су се на Пилама сва друштва, уреди, школе и грађанство. У листу  „Дубрава” истакнуто jе : ,,Пиле су биле зборно мjесто са коjега jе кренула импозатна поворка, какове Дубровник ниjе видио. Све jе тихо. На свачиjем лицу одржавала се jе туга и озбиљност момента. Сврставање поворке извршено jе без наређења и команде. Њема поворка кретала се jе путем иза града, Александровом те Краља Петра улицом. Небо jе било тмурно. Туробни jесенски дан, са кишом, коjа jе мало касниjе почела падати, стварао jе хармониjу у атмосфери бола, црнине и клецања звона. Поворка jе стигла пред Двор. Огромна маса поклекла jе на знак сирене. Из погнутих глава летjеле су мисли пут Опленца, тамо пут отвореног гроба, коjи jе тог часа примао земне остатке Витешког Краља Александра  I Уjединитеља. Пет минута шутње прекинули су звукови државне химне. Народ jе устао и разишао се своjим кућама. Дубровник jе на достоjанствен начин одао посљедну почаст своме  Витешком Краљу.”(7)

Смрт краља Александра потресла jе которског бискупа Франу Ућелиниjа-Тицу коjи се повукао на острво Лопуд код Дубровника. У говору одржаном у спомен краља Александра у катедрали св. Трипуна у Котору 18. октобра 1934. дон Нико Луковић истакао jе : „ … Познато вам jе колико jе циjенио и волио нашег преузвишеног натпастира, бискупа Uccellinia. За његове велике заслуге на културном и националном пољу одликовао га jе као што ниjе ни jеднога живућега Југословена. Бискуп-родољуб jе необично љубио свога Краља. О Њему jе увиjек са ганућем и дивљењем говорио. Виjест о трагичноj смрти љубљеног Владара потресла jе душом старца надсвећеника. Он пише да jе ово за њега наjтежи ударац у животу, коjи не ће никада пребољети. За покоj Његове душе моли се дневно, и молиће се, док му jош преостаjе дана, „jер га jе поставио међу своjе родитеље“. … . (8)

Мjесни одбор Јадранске страже у Трпњу одржао jе скупа са осталим мjесним друштвима (Соколско друштво, … ) комеморативни састанак пригодом смрти краља Александра, на дан и у часу погреба (18 октобра 1934. у 15 сати) под предсjедањем I потпредсjедника Мjесног одбора Јадранске страже Мате Виличића.

Грађани Дубровника и околине наставили су све до Априлског рата 1941, да оживљаваjу  успомене на краља Александра. Уместо прославе Јадранског дана одржана jе 31. 10. 1934. у Соколани у Дубровнику комеморациjа краљу, на коjоj jе претсjедник Мjесног одбора Душан Башић одржао предавање „Краљ Александар и наш Јадран”. (9)

На састанку грађана  2 новембра 1934. у градскоj виjећници основан jе одбор за подизање споменика краљу Александру у Дубровнику. У Одбору су били почасни предсjедник дубровачки бискуп др. Јосип Царевић; почасни подпредсjедник парох и Арх. намjесник дубровачки Божидар Митровић; председник одбора др. Миће Мичић, начелник општине дубровачке; подпредсjедник  Јово Бравачић; таjник Бранко Хопе; благаjник Нико Шутић; Мирослав Пилетић, предсjедник Обласног одбора Народне Обране; Кристо Браило, члан Дубровачког Радничког Друштва;  професор Новак Буквић, члан Народне Обране; пуковник Чолак Антић, командант мjеста; др. Милорад Медини; … . (10)

Јаков Царић посветио jе своj венац сонета „Мртвоме Краљу”. Виjенац сонета jе штампан у штампариjи „Јадран” 1934. У „Дубрави” jе истакнуто да  свеска сонета „има да jош jаче документуjе свеопћу народну бол над катастрофалним догађаjем у Марсељу”. (11)  У књизи су биле песме : „Чему ова звона …”, „Злочиначка рука …”,„Посљедњи Твоj поглед …”,  „Дубровником” нашим …”, „И с гробнице, Краљу …”, „Богу хвала, тако …”, „Чак и Твоjи ратни…”, „Из Бугарске браћо …”,  „Да,  и теби хвала …”, „Читав jе Опленац …”, „Сви  на посо сада …”, „Ни jедан цар ни краљ…”, „Док си Краљу, био …”, „Поред Краља  нашег …”, „Видим Те, Краљице…”, „Не схваћаш, златане …”, „Намjесниче Краљев …” и  „Ево на Опленац …”. У последњоj песми из збирке песник истиче да књигу сонета спушта на краљев гроб на Опленцу. У књизи сонета описивало се шта се догађало од убиства краља Александра до сахране на Опленцу. Поjедине песме су посвећене краљици Мариjи, краљу Петру и кнезу намеснику. (12)

Дубровачко  Српско Пjевачко  Друштво „Слога” приредило jе духовни комеморативни концерат у православноj цркви. Поред црквених композициjа на
програму jе била нова композициjа друштвеног диригента Пехара  „Чуваjмо Југославиjу”.(13)

Мештани села Доли код Стона одлучили су 1935. да у свом селу подигну споменик краљу Александру I. Споменику jе било одређено место „у наjлепшем делу села, између цркве и школске зграде при бановинском путу“.(14)

Поводом трогодишњице смрти краља Александра у листу Срба католика „Дубровнику” истакнуто jе : „ …Дозивље нам се у памет наjприjе оно доба, кад
jе Витешки Краљ наш као jош сасвим неjако диjете живио год. 1889 за три мjесеца у Гружу и у Дубровнику… кад jе дражешћу своjом и дjетињском милотом очаравао многе Дубровчане и Дубровник. … посjета Дубровнику 27 септембра 1925, и 5 jануара 1929 …  Онаj до краjње мjере дирљиви пролазак у тишини ноћноj на пароброду „Дубровнику” мртвог тиjела Витешког Краља испод зидина градских и Ловриjенца; оне многе запаљене воштанице дубоко ражалошћеног народа на Данчама и Порпорели; … Онаj дирљиви моменат народа коjи jе побожно био клекнуо пред нашим „Двором” у часу спуштања мртвог тиjела Краља Мученика у гробници на Опленцу; сва она силна ходочашћа и безброjни виjенци од сребра и ловора  на гробу Краљеву, …”. (15)

Соколско друштво Дубровник jе сваке године до Априлског рата обележавало комеморативним скуповима 9. октобра смрт краља Александра. На  комеморациjама учествовала су   дубровачка национална друштва и грађанство.  У великоj сали Соколског дома (Спонза) одржао jе 1937. гуслар Илиjа Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су : песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизациjе : поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице.  (16) Соколско друштво Дубровник одредило jе 9 октобар, дан убиства краља Александра као дан соколског поста, те jе своjим члановима упутило распис да тог дана од уштеде постом помогну своjе соколско удружење. (17) Лист Срба католика „Дубровник” саопштио  jе 8. октобра 1938. да ће као и раниjих година приком комеморациjе краљу Александру у соколском друштву од 7 сати пре подне па до 19 сати, читати одломци из живота краља. После тога следила jе комеморациjа на коjу су позвани целокупно чланство и грађанство. По завршеноj комеморациjи дежурни члан примао jе прилоге соколског поста. Пригодом парастоса краљу Александру 9 октобра 1938. мjешовити хор
Дубровачког Српског Пjевачког Друштва „Слога” под вођством Ива Пришлина извео jе у православноj цркви Христичево „Опиjело”. Дело jе било посвећено жртвама палим за ослобођење и уjедињење. (18)

Грађане Дубровника обузела jе свеопшта жалост на вест о убиству краља Александра у Марсељу.  О жалости  су писали лист дубровачких Хрвата „Дубрава”, часописи „Јадранска стража” коjи jе излазио у Сплиту и „Младост” из Загреба.   Грађани Дубровника и околине наставили су да одржаваjу успомене на краља Александра. Сваке године до Априлског рата 1941. Соколско друштво у Дубровнику jе обележавало комеморативним скуповима 9. октобра смрт краља Александра.

 

Напомене :

1. „Дубровник jе на достоjан начин одао посљедњу почаст своме Витешком Краљу”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 2. „Јадранска стража”, Сплит, Новембар 1934, бр. 11,  стр. 495;

3. „Посљедњи збогом Дубровника”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр.1;

4. Бранко К. Милиновић,„У триjумфу и жалости“, „Јадранска стража”, Сплит, децембар 1934, бр. 12,  стр. 509; Јосип Драганић, „Тужни журнал“, „Младост“, Загреб,  новембар 1934, бр.3, стр.69;

5. „Комеморативна сjедница Градског поглаварства”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр.2;

6. „Градска хроника”,  „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 2;

7. „Дубровник jе на достоjан начин одао посљедњу почаст своме Витешком Краљу”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 2;

8. „У Славу и Спомен Витешком Краљу Александру I Уjединитељу“, Говор каноника Дон Ника Луковића, одржан у катедрали св. Трипуна, у Котору 18 октобра 1934, стр. 5-13;

9. „Јадранска стража”, Сплит, Новембар 1934, бр. 11,  стр. 495, 496, 498;

10. „Оснутакдубровачког одбора за подизање споменика благопок. Витешком Краљу Александру I. Уjединитељу”, „Дубрава”, Дубровник, 17 студеног 1934 године, Год. II, бр. 19, стр. 1,3;

11. Ђ. С. „Мртвоме Краљу”, „Дубрава”, Дубровник, 17 студеног 1934 године, Год. II, бр. 19, стр. 4;

12. Јакоб Царић, „Мртвоме Краљу виjенац сонета”, Дубровник, 1934;  

13. „Духовни комеморативни концерат Слоге”, „Дубрава”, Дубровник, 17 студеног 1934 године, Год. II, бр. 19, стр.3; 

14. Угљеша Раjчевић, „Затирано и затрто“, књига II, Нови Сад , 2007, стр.51,52;

15. „Тужна трогодишњица трагичне смрти”, „Дубровник”, Дубровник, 9 Октобар 1937, бр. 37, стр. 1;

16. „Гусларско вечер”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр.3;

17. „Соколски пост”, „Дубровник”, Дубровник, 24 септембра 1938, бр. 38, стр. 4;

18. „9 октобра у Соколском друштву”, „Гласовито Христићево  „Опиjело”, „Дубровник”,  Дубровник, 8 октобра 1938, бр. 40, стр. 4;

 

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: