arrow up

Подијелите вијест:

Загреб притисли Немци и САД

Зашто је Хрватска после само десетак дана дигла рампу нашој земљи за отварање поглавља 26? Американци желе Србију као партнера у борби против тероризма и исламизма у БиХ. Није ово крај натезања, кажу дипломатски извори

Ангела Меркел и Андреј Пленковић
Ангела Меркел и Андреј Пленковић

ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

Два дана пре скидања хрватске блокаде за поглавље 26, у дипломатским круговима већ се знало да ће Хрватска попустити много пре средине јануара, како је најављивала. Како је “Новостима” потврђено из више извора, притисци Берлина и Беча, али и Вашингтона, очито су дали резултат, а комесар за проширење Јоханес Хан добио је задатак да “погура” и српску страну да покаже добру вољу, како би поглавље што пре било отворено и затворено.

Загреб је применио готово исти сценарио према Србији као што су Словенци упорно радили са Хрватском, док је преговарала са ЕУ, а исти је и расплет као у време хрватско-словеначког граничног спора. Интервенисали су Американци и још једном показали да чланице ЕУ и НАТО највише слушају Белу кућу. Телефонски позив америчког потпредседника Џоа Бајдена новом хрватском премијеру Андреју Пленковићу био је довољан да дође до скидања блокаде Србији.

– Два су најважнија разлога што је Загреб пожурио да послуша своје партнере. Канцеларка Меркел, као једини истински европски лидер, ионако сада има великих проблема код куће, па јој “хрватско-српски сукоб” у ЕУ сигурно не треба. Друго, Американцима Србија треба као партнер у борби против тероризма и могуће нове избегличке кризе, али и контроле све агресивнијег исламизма у БиХ – рекао нам је један од истакнутих дипломата у Загребу који изванредно познаје прилике на Балкану.

Ова друга хрватска блокада комшијама требало би да донесе поуке и једнима и другима. Иако је ЕУ крајње слаба и више не може да контролише многа дешавања, процес проширења је важан за будућност европске породице, поготово земље региона. Зато Брисел очекује баш од Загреба и Љубљане да имају више разумевања за земље кандидате, поготово што многе европске државе, попут Холандије, имају крајње негативни став око проширења.

– Билатерална питања ионако треба да се решавају дијалогом, а не притисцима, а то је Меркелова и казала Пленковићу. Показало се и у словеначком примеру да притисци не завршавају добро – каже наш саговорник, подсећајући да је Хрватска изашла као “победник” у спору са Словенијом.

Последњих дана европска дипломатија вршила је притисак и на Београд да покаже знак добре воље, што је потписивањем анекса на споразум о уџбеницима и урађено.

– Није ово крај натезања Загреба и Београда, у то смо сигурни. Поготово пред изборе у тим земљама – тврди искусни дипломата. – Али, и Хрвати и Срби мора да знају да међународну заједницу више уопште не интересују њихови спорови, поготово не тешке речи које се чују са обе стране. Европа и свет имају других проблема”.

Остаје још једна крајње болна чињеница, а то је да ЕУ више ништа не интересује када једна земља уђе у чланство, што се најбоље показује на примеру Хрватске. У време преговора пазило се на сваки детаљ, поготово када је реч о положају српске мањине, а сада Брисел равнодушно гледа на крајње неприличну и нецивилизацијску провокацију да табла са написом “За дом спремни” данима стоји на месту где је злогласни усташки кољач Макс Лубурић имао своју канцеларију смрти у усташком логору Јасеновац.

ПУСИЋЕВА: НАЈГОРА ГОДИНА

– Чиме то може да се хвали хрватска спољна политика у 2016. години – пита бивша шефица дипломатије Весна Пусић, која тврди да је то била права катастрофа. – Најгори односи са комшијама, два пута је без разлога Хрватска блокирала Србију. А онда су под притиском одустали и наштетили угледу Хрватске.

Аутор: Ј. Керблер

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Пленковић се извињава и прича о „двоструким конотацијама“

Пленковић: Натпис „За дом спремни“ – деликатно питање

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​