Загреб новцем ЕУ финансира прикривање злочина

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић.

„Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић за Срну.

Ексхумирани лешеви у логору Слана на Пагу приjе спаљивања. Талиjанска фотографиjа из септембра 1941.

У исто вриjеме, указуjе Басташић, на Пагу не постоjи баш ништа што би указивало да су се ту налазила три усташка логора.

„Ниjе било чак мjеста ни за малу Спомен-плочу, уништену 1991. па поново 2010. године, само дан након што су jе потомци жртава обновили.

Туристичке заjеднице позиваjу на купање и сунчање у ували Слана, гдjе налази необиљежено мjесто са 793 спаљена леша, од чега 93 дjеце“, подсjећа Басташић.

Он каже да jе пет километара од мjеста тог логора и Метаjна у коjоj су усташе љета 1941. успоставиле први логор за жене и дjецу у Другом свjетском рату.

„Монструозна jе лаж да Кампор биљежи наjвећу стопу смртности од свих логора у Европи и да jе то био `наjзлогласниjи фашистички логор`“, истиче Басташић.

Он наглашава да jе од 12 000 заточеника усташких логора на Пагу, више од 8 000 ликвидирано на самом острву и у мору подвелебитског канала, углавном камом, маљем и каменом око врата.

Почетком октобра на jадранском острву Рабу одржан jе тродневни скуп под називом „Кампор – поље сjећања“.

Град Раб jе носилац jединог проjекта из Хрватске коjи jе одобрен у оквиру програма „Европа за грађане“, тзв. мjере 4 – „Европско сjећање“, а односи се на припремне активности и концепт изградње мемориjалног центра Кампор и његове функциjе у будућности.

Одлуком Европске комисиjе, одобрена су средства за реализациjу тог проjекта, чиjи jе циљ „приближавање Европе грађанима путем промовисања европских вриjедности и достигнућа, те очување сjећања на жртве“.

Кампор jе мjесто на коме jе од jуна 1942. до септембра 1943. постоjао италиjански радни логор.

Аутори проjекта наводе да се циљ проjекта „уклапа у захтjеве ЕУ“, односно ширење културе сjећања и толеранциjе, те да „не постоjи музеj или слично мjесто на коjем би знатижељници могли научити шта се у Кампору дешавало“.

Инициjатори проjекта наводе да ће Кампор бити мjесто гдjе ће се „васпитавати и препознавати човjек и да ће то бити важан корак за талиjанско суочавање с властитом прошлошћу“.

„Одгаjање дjеце на основу селективног историjског памћења, не само да jе педагошки апсурд, него и погубан однос према њиховоj будућности, jер са истином ће се кад тад морати суочити“, сматра Басташић.

Он закључуjе да jе право мjесто за суочавање Италиjана са њиховом прошлошћу, приjе свега, на Пагу, Јадовну и Госпићу, гдjе су затварањем логора краjем августа 1941. отели од усташких џелата и спасили сигурне смрти више од 2 000 заточеника, углавном жена и дjеце.

„То jе и за хрватски народ право мjесто за суочавање са њиховом срамном прошлошћу из 1941. године. Настоjањем да се на све начине, па и на оваj наjновиjи, заогрнут европским плаштом, злочин сакриjе, а његове жртве опет убиjу, осуђен jе на пропаст jер потомци жртава памте, будно прате сваки корак потомака усташких џелата и наравно реагуjу“, истиче Басташић.

Др Душан Басташић испод мjеста уништене Спомен плоче у ували Слана на острву Пагу

Он наводи да се овоj „срамноj работи“ придружио и СУБНОР Хрватске тj. данашња САБА, ваљда због тога што jе у своj статут униjела и обавезу да штити и „антифашистичке тековине“ тзв. домовинског рата.

„Шта рећи за Европску комисиjу, коjа jе одабрала Кампор за мjесто централног мемориjалног комплекса, него да jе изманипулисана. У супротном, какве нам то поруке шаље антифашистичка Европа?“, пита Басташић.

Према његовим риjечима, о томе зашто за мjесто централног мемориjалног центра у Хрватскоj ниjе одабрано мjесто логора Јастребарско не треба трошити риjечи, jер jе намjера „активиста“ потпуно jасна.

„Процес денацификациjе у Њемачкоj давно jе завршен, док процес деусташизациjе Хрватске ниjе ни на помолу“, констатуjе Басташић.

Извор: