Заборављено писмо Арчибалда Рајса војводи Мишићу: За мене нема места у Србији. Ја вас остављам.

Ово је писмо Арчибалда Рајса војводи Живојину Мишићу написано крајем маја 1919. године.

Писмо вам преносимо у целости

“Париз 28. маја 1919.

Господине Маршале,

Биће скоро пет година како смо се први пут срели у ваљевским улицама. Тада нисмо ми мислили да ће рат трајати тако дуго нити смо могли мислити да ћу ја остати веран пратилац ваше војске и вашег народа. Сада је куцнуо час растанка, рат је свршен и Велика Србија за коју смо се тукли постоји. Ја сам свој посао свршио и сада се враћам натраг у редове.

Зацело да Вас не могу оставити, а да ми се при тој помисли срце не стегне.

Сањао сам да останем у средини свих оних својих пријатеља са којима сам делио тешке часове. Сањао сам о каквој малој сељачкој кућици недалеко од Београда где бих проводио вечери са друговима са којима са се упознао на Милетиној Коси, на Рововској Коси, на Мачковом Камену, на Чукама и другим местима. Судбина то није хтела. За мене нема места у Србији. Ја вас остављам.

Али Вас не могу оставити, а да Вам не захвалим искрено на свој љубави коју сте ми указали. Ви сте спрам мене били увек добри. То нећу заборавити. Ја не могу писати свима својим пријатељима које имам у Вашој војсци. Ја Вас дакле молим, као њиховог старешину, да им кад буде прилике кажете да онај, који је био њихов друг у искушењу, захваљује на свем пријатељству које су му указали и на свем што су они учинили за њега.

Године које сам провео са срспком војском остаће најлепше у моме животу и успомена на њих испуниће и украсиће остатак мојих дана.

Немојте мислити, Господине маршале, да су ово само празне речи. Тако је у истини. Ја сам вама толико дао и од свега тога остаје ми само успомена, али та успомена вреди колико и све моје жртве. Ја не знам шта ћу предузети кад свршим посао који ми је поверила француска влада али знајте, у сваком случају, да онај, чији сте груди окитили медаљом храбрих, неће никада ништа учинити што неће служити на част војсци са којом је делио радост и жалост.

Збогом, драги Господине Маршале, чувајте се још дуго за своју земљу коју ја волим и којој сте Ви потребни. Помислите понеки пут и на намерника који вам је дошао из Швајцарске и покушао да испуни своју дужности.

Ваш срдачно одани

Р. А. Рајс“

Извор: Kurir.rs/Opanak