Vulović: Licem u šlem

Datum objave: utorak, 5 juna, 2012
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

kosovo_sukobi

Život pod okupacijom ne prestaje da teče u neizdrživoj neizvesnosti. Ono malo slobode što su sačuvali, Srbi sa sevara Kosmeta su prigrlili i krajičcima prstiju je brane kada se na nju udari. Za više slobode im treba srpska država, ali je ni oni ni mi na žalost nemamo, ili je imamo toliko malo da i kada se uključi, država Srbija napravi više štete nego koristi.

Kfor trenutno slobodno prolazi severom Kosmeta. Kao u slojevitom trileru, neprijatelj s’ vremena na vreme profiliše nove situacije koje treba rešavati. Poput svojih sunarodnika iz Republike Srpske nekada, svesni sopstvene autonomne istoričnosti, sada Srbi sa Kosmeta sa onim mirom koji je specifičan prostoru koji brane primaju na sebe žrtvu o čijoj spremnosti za primanje u centralnoj Srbiji se još uvek debatuje, raspravlja, i domunđava po salonima. Stalni napadi okupatora na njih, pobijaju definiciju beogradske demokrature da se tamo u stvari radi o uskom strančarenju i opozicionom delovanju kroz gutanje Kforovg suzavca i slanja na intezivnu negu od njegovog bojevog naoružanja.

Za razliku od beogradskog pozerskog suprostavljanja, Srbi sa severa Kosmeta su su se odlučili na aktivno suprostavljanje, suprostavljanje dokazima da tamo još uvek postoje, da ne žele da odu i da će tu ostati koliko god budu mogli da izdrže. Opet su se isprečili oranju drumova. Tako su podigli svoje lične sudbine na nivo sudbine Srpstva, svesni da šta god bilo sa njima samima pojedinačno, pre ili kasnije ista sudbina očekuje i ostatak našeg naroda, hteo on ili ne da to sada sebi prizna. Obični ljudi iz Mitrovice, Zvečana, Leposavića, Rudara, Dudinog krša, postaju armatura mitske strukture Kosmeta a samim tim i strukture Srpstva. Oni se usuđuju da i dalje opovrgavaju lakrdijaški pristup neprijatelja Kosovskom mitu kao osnovi sopstvenog vekovnog postojanja baš tamo gde jesu i gde danas goloruki pokušavaju da spreče najsavremenije naoružanje da za račun Šiptara izvrši opsadu kopaoničkog zaleđa. Za razliku od karnevalski obojenih revolucija po centrima prestonica država čije su slobode i nezavisnost urušili inspiratori i pokrovitelji tih revolucija, Srbi sa Kosmeta su inspirisani istinskom slobodom na drumovima podigli bunu, između dva dela okupirane države od kojih je jedan ekonomski i poltički okupiran a drugi pored svega toga i vojno.

Njihova borba bez obzira na marginalizaciju prestoničkih medija ima suštastveni značaj za našu budućnost jer je ona započeta u momentima nove raspodele snaga na planeti i na nevericu okupatora ima šanse na uspeh. Ako malo dublje razmotrimo šta je suština srpske borbe na severu Kosmeta, doći ćemo do odgovora da je to Srbija kao država i shvatiti da taj odgovor zna i okupator te od tuda i njegova upornost u pokušajima da naoko što tiše razbije i porazi ovaj miran ali uporan pokret otpora. Ispred Kforovog najmodernijeg naoružanja je stao goloruki srpski politički treći stalež, stalež od prestonice odbačenih, shvaćen kao teret i balast nad avroatlantskim putem oligarhije u Beogradu.

No, samim tim je taj stalež pokazao svu svoju veličinu i aristokratsku plemenitost u odnosu na oligarhijinu anacionalnu sirovost i krajnji materijalni prostatluk. Sasvim je jasno da je oligarhija sada nervozna jer je svaki krik koji dopre sa barikada iznova vrati u omrznutu stvarnost koju treba ukloniti „u ime progresa“ i u nemogućnost lagane relaizacije svih odavno uspostavljenih javnih i tajnih dilova sa Briselom i Vašingtonom. Njihova truležna politika reakcijom Srba sa severa Kosmeta prestaje da bude deo našeg kolektivno nesvesnog te prestaju da deluju njihove evro bajalice i mi se otrežnjujemo, patimo ali na žalost i čekamo. Za neprijatelja koji je proučavao našu istoriju ostaje engigma da li mi tim čekanjem sakriveno i intezivno sakupljamo snagu za skorašnji iskorak u konačnu slobodu ili je to ono čekanje koje nas je karakterisalo za turskih petsto godina ropstva.

Zbog te nedoumice neprijatelj i ulazi u naša sela i hapsi i kada ga narod ne dira, ignoriše i samo konstatuje da je trenutno jači i moćniji i da je zbog toga sada tu. Neprijatelju nije dovoljan mir koji mu je rajinski serviran jer on zna nad kime i kako i uz čiju pomoć sada vlada i kreiranjem incidenata pokušava da pronikne u suštinu mučnog čekanja kojem ga okupirani narod na severu Kosmeta svakodnevno izlaže uz neprekidno mu u lice kazivanje da on tu još dugo neće ostati. Srbi severa Kosmeta su za Novi svetski poredak još uvek neprokrčena staza. Oni su još neraskrinkana magična pojava odnosa služenja Bogu, ljubavi i slobodarstvu, pojava toliko strana i nepoznata sajentološkom poimanju sveta onih koji im razapinju žicu preko imanja i prave veštačke državne granice.

Njihov trenutni način borbe je za neprijatelja teško razotkriviv za poređenja na koja je on u svom crno-belom svetu navikao da funkcioniše i prpagandno opravdava svoja ilegalna vojna prisustva. Ovakvim delovanjem se neprirodno i demonski kreativnim CNN-ovskim propagandistima ne ostavlja prostor gde će položiti svoje nove Račke, Srebrenice, Bengazije, Holmse i Hule. Gde će iskreirati neki kosmetski Tahrir. Ostaju samo neprijatelj i lokalni Srbi jedni naspram drugih. Poslednji bastion srpstva istrajava, iskrica i svetluca. Baca dovoljno svetla da nam pokaže kuda i kako treba ići.

 

Oliver Vulović

Izvor: vidovdan




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top