Владимир Назор: Мајка православна

Злочин над српском породицом 1941.​

Пjесму jе у jануару 1943. године написао Владимир Назор, убрзо пошто jе пребjегао у партизане. Био jе запањен затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовних усташких злочина над српским становништвом.

Маjка православна

Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,
– Ох, та кућа биједна!
Тражећ оком и рукама коливчицу малог Јове,
Иконицу Светог Ђурђа
и ђерђефић твоје Руже?
Све је сада дим и пепел,
све прогута чађа тавана,
Ти, сломљена крепка грана,
најбеднија међ женама,
Мајко православна!

Јеси ли се находала ногама што једва носе,
-Ох, те ноге болне!
Јеси ли се уморила тражећ Рулгу, краву своју,
Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице?
Да л је вуци растргоше, ил је сакри шума травна?
Не мучи се! За кога би сада били сир и млиеко,
Мајко православна.

Јеси ли се заплакала над судбином друга свога,
– О друже љубљени!
Издајом га уловише, као пса измлатише,
Мучили га, везали га, бацали га у тамнице.
И он, кога срце вукло дјела вршит тешка славна,
Као хром се богаљ врати, да ти умре на рукама,
Жено православна.

Јеси ли се накукала изнад оне страшне јаме,
– О јамо проклета!
Гдје с гркљаном пререзаним
дјеца твоја сада леже
Покрај баке, и гдје мајку своју зову, за њом плачу;
И боје се, јер је рупа пуна људи, влажна, тамна.
Шутиш. Печат шутње јад је на уста ти ударио,
Мајко православна.

Блиедиш, тањиш и кочиш се, но бол немој гушит своју,
-Бол ти предубоку!
Пусти нека тужба твоја одјекује широм земље,
И нек траје вјековима.
Нека чују у што сада
Промјетну се сјета твоја, твоја туга стара, давна.
Шутиш. Блиедиш. И ореол мучеништва већ те круни,
Мајко православна.

У попаљеном српском селу
код Вргинмоста, јануара 1943.

Извор: Светосавље

Везане виjести:

СВЕ ЈЕ ПАЖЉИВО ЗАПИСИВАО – Jadovno 1941.

БРАНКО.. – Jadovno 1941.

Књиге су завршавале на сметљишту, неке и у ватри – Jadovno …