У каквој су вези привођења Срба у Хрватској и хапшење Оливера Ивановића

Оливера Ивановића познаjем двадесетак година, Еулексу ништа не веруjем, знам да се сваки правни систем, па и оваj привремени, међународно-косовски, заснива на претпоставци невиности и зато узимам себи слободу да станем на страну Ивановића. Не стога што jе Србин.

Ивановића терете да jе починио ратни злочин, у време НАТО напада на Србиjу. Кажу да jе учествовао у ликвидациjи Албанаца. Кренимо од логичног питања: Да ли би неко ко jе починио убиство, ратни злочин, 14 година живео на „месту злочина“, шетао Приштином, контактирао готово свакодневно с овима коjи су га ухапсили, бавио се политиком. Не би, наравно, а Ивановић
jе све ово радио. Где jе могуће обjашњење? У Хрватскоj.

Плашим се да ће на Косову и Метохиjи, сад кад jе Бриселски споразум почео да се примењуjе, међународна заjедница, од почетка наклоњена албанскоj страни, ставити у погон тактику коjа у Хрватскоj, ево већ 19 година, спречава Србе да се у већем броjу враћаjу у места у коjима су
живели. Што jе jош горе, тактика о коjоj jе реч не само да jе укочила повратак већ
jе последњих десетак година покренула процес поновног исељавања Срба из Хрватске.
Речjу, уместо да се враћаjу у завичаj из ког их jе хрватска држава истерала, Срби
– и они коjи су остали после „Олуjе“ и они коjи су се вратили из избеглиштва – у
све већем броjу заувек напуштаjу Хрватску.

Метод jе врло jедноставан; човек се врати, узмимо, у село код Карловца, обнови имање, купи стоку, ако jе млад и заснуjе породицу и таман кад помисли да jе вратио достоjанство сопственом животу, да све креће неким ширим и лепшим путем, пред његовом кућом поjави се аутомобил
хрватске полициjе, стрпаjу га унутра, под оптужбом да jе осумњичен за ратни злочин
и одведу га у притвор. Обично 30 дана, као Оливера Ивановића.

У девет од десет таквих случаjева покаже се да нема основа за оптужницу, да jе све лаж, фарса, али jе циљ постигнут; чим изађе из притвора, човек распрода све што има и заувек напусти Хрватску. Неће да живи у константном страху од новог привођења.

Комшиjе, оне малоброjне – jер су српска села у Хрватскоj пуста, прогутала их шума и дивљина – потону у безнађе и страх и крену путем без повратка, у ново избеглиштво.

Ивановић на Косову и Метохиjи ниjе анонимус, познат jе као мирољубива особа, готово савршено говори албански, учествовао jе у неколико напетих ситуациjа између Срба и Албанаца, смируjући и jедне и друге, показао изузетно висок степен кооперативности у сарадњи с представницима
међународне заjеднице и као такав смета онима коjи би да погураjу „добровољно“ исељавање
Срба са севера (и не само севера) КиМ.

Ако затворе, или не даj боже осуде Оливера Ивановића, чему да се нада неки Србин с Косова и Метохиjе, чиjе име знаjу само родбина и комшиjе, а коjи jе за време бомбардовања стражарио с пушком
на рамену.

Знам, нема сврхе да подсећам на броjне албанске злочинце, на челу са Харадинаjем, коjи свакодневно шетаjу Еулексу испред носа. Кажу, хапсили би они њих, али нема сведока. Побиjени су.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: ИНТЕРМАГАЗИН