Сваки добронамјеран разговор о прошлости је добар и ослобађајући. Немогуће је разумјети садашњост, ако не познајемо прошлост, а о будућности је онда бесмислено и разговарати. Тек када почистимо животе и излијечимо ране можемо кренути даље. Затрпавањем и негирањем трауме остајемо у вртлогу, у виру који вуче на дно. Пише: Јана Кезић Овим ријечима причу за “Глас Српске” започела је глумица Љиљана Чекић, говорећи о документарној драми “К`о камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана” Драгане Мандрапа, чија премијера је  одржана синоћ у Народном позоришту Републике Српске. Објаснила је да су у представи испричане двије животне приче, од чега је једна мајке Веленке, која је данас у деветој деценији живота, а друга