arrow up
Ж| Ж
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж| Ж
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
Свијеће

Календар геноцида: 06. јануар 1942.

6. јануар 2026.

Годишњица страдања Срба на Кордуну. Скакавац, Вргинмост. 6. јануара 1942, на православни Бадњи дан, усташе масакрирале 240 Срба и Рома (Цигана). Домачај луг, у шуми Млађе, код Липља, Скакавац, 6. и 7. јануара и 10. маја 1942. Усташе су масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дјеце. У Горњој Требињи, на Кордуну усташе су побиле више од 220 невиних цивилних жртава на Бадњак и Божић, 6. и 7.јануара 1942. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005. Везане вијести: Комеморација у Горњој Требињи Комеморација у Горњој Требињи на Кордуну

Мирко Рапаић: Посљедњи Божић

5. јануар 2026.

Била је субота, 4. јануар 1941. године. Био сам тада ђак четвртог разреда ниже гимназије у Кореници. Дочекали смо школски распуст за Божић. Звони школско звоно и јуримо на улицу. Свако на своју страну. Ја идем за моје родно село Језерце, које је удаљено седамнаест километара од Коренице. Далеко је и зима је, али ћу до ноћи стићи да са својима проведем божићне празнике. Стигао сам до првих кућа села Пријебој, и још само три километра па сам код куће. На улазу у Пријебој, наприје је заселак Мажари или, како смо их ми звали, Марасовићи. Ту су све хрватске куће. Баш у том засеоку појавише се на пртини три младића, мојих година или мало млађи. Али их не познадох

Немања Девић: Једна сладуњава југословенска причица

5. јануар 2026.

Да ли ико разуман верује у причу да су хиљаде Срба усред НДХ свечано славили Божић у цркви 1942? Један од најбљутавијих митова савремене српске историје везан је за муфтију из Тузле који је наводно на Бадње вече ’42. спасао Србе покоља у цркви. Заузврат кад је умро десет `иљада људи га носило на табуту, међу њима и мање-више сви захвални тузлански Срби. Мит је осмислио савремени митбастер српске историје, ликом пресликани муфтија Курт, само без ахмедије. Доказао нам чо`ек да Обилић не постоји и да је стварни јунак српске историје муфтија Изтузле. Па за награду постао министар. Прича има племенит мотив и муфтија јест био пројугословенски, можда и просрпски

Покољ јануара 1942. године у романијском крају

3. јануар 2026.

Јануар 1942. године означио је други велики талас злочина над српским народом у романијском крају. Прве злочине извршиле су муслиманске усташе у Сокоцу, у селима Рудине, Брејаковићи, Балтићи и Подроманија, где је страдало најмање 300 српских цивила. У селу Балтићи, убијена је жена Милоша Јовановића са шесторо дјеце старости од 2 до 14 година. Убрзо након ових злочина, на простор Сокоца стигла је и Францетићева Црна легија, настављајући терор у селима Вражићи, Бјелосављевићи и Газиводе. Тада је пострадало најмање 150 Срба. Након Сокоца, усташке јединице Црне легије су се подијелиле у двије групе. Једна је наставила крвави поход кроз српска села Сокоца, Хан Пијеска и Власенице, док је друга кренула

Увала Слана, Паг, Хрватска

Ђурђица Драгаш: ПЛАВО

2. јануар 2026.

Плаво је море у којем спавам, плаво као вечност, плаво од очију мојих… У мору плавом одавно спавам,очију плавих, широм отворених. Сањам…Кућу с прозорима што се к небу плаве,увојак плави у колевци са различком. Сањам….коње са прапорцима плавим,виловите, силовите,бесне од крви плаве. Сањам…ливаду плаву од мириса,руке његове, попут сомота плавог. Сањам…Јутро плаво и лавеж паса бесних,очи зверске, од плавих плавље,од црних црње. Сањам…Крв црвену на камену плавом,смрт црну на пучини модрој. Сањам…очију отворених,са увојком плавим на грудима,жељна руку од сомота. Плаво је море у којем спавам,плаво као вечност,плаво од очију мојих… Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Слана_парастос.јпг

Гордана Достанић: Паг – њиховим сенима

2. јануар 2026.

Само камење и небо. Слано камење. Толико камено и толико слано да ни једна биљка не може да се прими, а камоли да опстане. А људи? Људи би могли, само им нису дозволили. Ни сунце није било на њиховој страни. Светли и греје да да живот земљи, а њима је, у том свирепом камењару, пржило голу лобању и жарило крваве ране врелим камењем кроз подерану обућу. Ни воде нигде. Има је око острва, плаве, дубоке и слане. Знају, али је не виде из свог логора. Не виде ништа. Само небо и врелу звезду. И једни друге. Да, виде и стражаре. Надају се капи воде и некој вести. Да се није

Зорица Ђоковић: Писмо деди

31. децембар 2025.

Тебе су ми узели, те звијери у црним униформама, и ова сјећања која сада измишљам, сјећања која немам. И Господа су тако, деда, убили. И Њега. Пише: Зорица Ђоковић Драги деда, Жалила сам од најранијег дјетињства што те нисам познавала. Отели су те од мене и од живота лажима и преваром, и ниси дочекао да видиш одраслу ни сву своју дјецу, а камоли мене, најмлађу од твоје унучади. Болно је било одрастати без тебе кога једноставно ­ нема. Стање ствари ­тебе нема, немам деду. О теби се не говори, јер тебе су позвали и ти си отишао, невин и наиван, у страдање и смрт. Смрт су донијели фашисти. Усташе. Изворно зло у људском облику, сазнала

Јован Мирић: „Не брини, чика ће то полако“

31. децембар 2025.

Убијање српске деце није ни зверство ни дивљаштво, јер ни звери ни дивљаци нису такви. У објашњавању убијања деце не обраћамо се ни биологији ни изворима (ретке) индивидуалне патологије. Обраћамо се култури Једна од теоријских оријентација у психологији, етолошка психологија (или биологија понашања, како се понекад назива), позната је нарочито по методу посматрања живих јединки у природним условима. Најшири теоријски оквир за етологе је теорија еволуције. Свака жива врста располаже, према њима, једним ограниченим скупом за њу специфичних урођених система понашања, који се, иако урођени, могу у мањој или већој мери мењати под утицајем искуства. У проучавању човека етолози су нарочито  били окренути невербалној комуникацији и успостављању везе између мајке

стрељање-франц.јпг

Како је скончао Франц …

30. децембар 2025.

„Није живот, само, пољем проћи!“… нечија је давна болна преиспитивачка мисао… Још као дете, суочио сам се са злом одраслих!… Сећање: од Стоца, на Брегави… до Сокобање, на Моравици… а, у међувремену, до старости у Београду, на Сава-Дунаву… Сваког лета… сваког лета се сетим… Кад дође тај дан, срце ми се стегне, туга, врати… Недавно је прошао још један 2. август, Свети Илија… а на тај дан, пре много година, „требало“ је да „одемо с овог света“!… Мама је дуго, до смрти, у фиоци кревета, у мојој старој кошуљи (као кошуљица!) чувала, црно-на-бело, позив, на наранџастом картону, усташке команде из Стоца: да се 2. 7. – у одређен сат –

МОЈ ДЕДА ИЛИ СЕЋАЊЕ НА ОНО ЧЕГА НИЈЕ БИЛО

29. децембар 2025.

Нисам те дала забораву иако се нисмо никад видели, иако се никада није све ово догодило, иако ништа од овога нисмо изговорили јер си отишао оне далеке 1941, годинама пре мог рођења. Пише: Гордана Достанић Сећам се, седимо у нашој кући твојом жељом и трудом подигнутој у Русинској, како се онда, кад си тамо купио плац, звала та улица. Ти ме држиш на колену и зовеш својом цурицом-грлицом. Цупкаш ме и говориш да тако скакуће јахач кад зајаше ждрпца. Обећао си још тада да ћеш ме водити на твоје Поље које дрема у сени високе горе, да тамо јашемо ждрепце, праве, не оне некакве са четири дрвене ноге, и да

Осамдесет и једна година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

29. децембар 2025.

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звјерски начин убиле 117 српских цивила, међу којима је био и велики број дјеце. Прије осам деценија, око 5.00 часова ујутро Хрвати из Деветог усташког здруга, који су били углавном из околних мјеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дјеце у колијевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побијене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мјеста Раштани, на тај датум укупно је било 117 жртава. У осталим догађајима

Јадовничка трибина „Ко не научи, њему се понови“ у Новом Саду

29. децембар 2025.

У организацији „Православног удружења Свети Сава“ из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке, у Новом Саду је 26. децембра одржана трибина „Ко не научи, њему се понови“ на којој је говорио Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941“ из Бање Луке . Пише: Ђурђица Драгаш Тема трибине било  је  неговање култура сећања, а главна порука да страдање које је српски народ доживео у Независној Држави Хрватској мора да буде део колективног памћења. То се, како је оцењено, може постићи само заједничким деловањем свих сегмената друштва. Посебно место у том „ланцу“ заузимају Српска православна црква, научне институције које се баве историографијом и музејском делатношћу као и  образовни систем кроз

Немања Зивлак: Попадија

25. децембар 2025.

Дара, стамена и поносита Личанка, није имала страха ни пред вуком, нити пред хајдуком. ЕНГЛИСХ Почетком Другог свјетског рата доњолапачки парох био је јереј Никола Ј. Богуновић. Рођен је 03. јануара 1908. године у Зрмањи код Грачаца. Скроман, миран, тих и богоугодан свештеник који је живио са попадијом Даром и синчићима Павлом (Пајом) и Ђорђем (Ђокицом). Рат као и сваки доноси велико зло јер је сам по себи једно велико зло. Почетком маја 1941. године, сушто зло ће закуцати на врата оца Николе, зло у црним униформама. Већ након мјесец дана њега ће одвести прво у Госпић а потом на Велебит гдје је бачен у неку од велебитских јама са

Саша Лончина: Дјеца мученици нису само бројеви, они су заступници наши пред Господом

25. децембар 2025.

Ово је слово о народу којег је преостало у траговима, али који ће вјечно остати до последњег да свједочи. Кад се стишају удари, моја култура је још снажнија. Мој модус операнди постане животни изричај, ако је тако језички уредније. Овим културно уздижем себе и претке своје и потомке своје, ако ми их дарује Господ. И овим одајем вјечни помен и вјечно сјећање на Њих којих сам недостојан! И не, на овом мјесту није сахрањено “само” стотину дјеце. На овом мјесту сахрањен је читав један народ по бројности. Они који умањују или лицитирају бројевима злонамјерни су, ма из којег круга долазе, а има их и у круговима од којих би прије

Академик Василије Крестић иизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице &qуот;Добрица Ерић&qуот; из Београда.

Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби

24. децембар 2025.

Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те и истакао да увијек стоји иза цифара које су оставили непријатељи – њемачки генерали јер, како каже, „нису имали разлога да обмањују било кога“. – У њиховим извјештајима се налазе те огромне цифре. Према томе, сматрам да без испитивања и ископавања које би требало обавити, морамо прихватити у начелу тај број – рекао је он. Крестић каже да не разумије

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Прилози уз књигу

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља

Интернет

Мишљења изнесена на интернет страницама које слиједе су приватна мишљења њихових аутора

Књига гостију

Поштовани, позивамо вас да ваше утиске, приједлоге и коментаре упишете у нашу

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА