Камо ћемо? Па опет у вагон. Марвени, дакако! Слика уобичајена – пећ

Трпеза дјелује озбиљно и изазовно па, отприлике, нема разлога који би некога

Рече да узмемо сваки своје ствари и да чекамо утовар у вагон.

Излазимо из топлог вагона на хладни снијег, а влак одмах оде некуда

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје

Излазимо из саоница. Наши возачи се одмах враћају, а ми улазимо у

Стеви Лабанту приђе један од она два друга и нешто причају. „Крећите

„Крените“, рече један партизан Лабанту и он крену, а Перо Кашић за

„Крећи“, рече он кочијашу. Кочијаш још и није спустио на кобиле бич,

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до