Дрвар Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Парастос за 13 српских бораца, ни данас се не зна како су страдали 1995.

12. септембар 2020.

За 13 српских бораца страдалих на планини Клековачи у последњем одбрамбено-отаџбинском рату служен је парастос у Цркви Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Аташевцу код Дрвара. Будући да су страдали војници били и планинари, Планинарско друштво „Тринаест рунолиста” организовало је меморијални успон на Клековачу, преноси РТРС. Свештеник Саша Црљић изјавио је раније да је тих 13 српских бораца нестало на тој планини у септембру 1995. године, после пада Дрвара. Посмртни остаци 12 бораца пронађени су неколико година касније и идентификовани, а за једним се још трага. Начин на који су заробљени и страдали није познат, али породице траже да се утврди како су изгубили животе, преноси Танјуг. Извор:

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

26. јул 2019.

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

Марчета: Хрватски тајкуни желе да прекроје историју

20. мај 2019.

Предсједник иницијативног одбора кровне асоцијације Срба у ФБиХ Миле Марчета рекао је Срни да хрватски тајкуни у Дрвару, највећој српској повратничкој заједници у ФБиХ, желе да прекрајају историју и „ради заташкавања њиховог криминала потежу питање изградње католичке цркве у овој општини“. Марчета је рекао да то ствара немир код српских повратника у Дрвар. „Они који стварају немир међу повратницима у Дрвару већином и не живи овдје. Њима је Дрвар мјесто боравка док могу отимати, узимати и стављати у своје џепове. Њихове куће су по Ријеци, Пули, Загребу и Карловцу. Лични интереси су им у питању када говоре о изградњи те цркве. Манипулишу са бројевима када кажу да их има око

Титову пећину у Дрвару затворио одрон

10. мај 2019.

Титова пећина у Дрвару, један од симбола антифашистичке борбе у Другом светском рату и некадашња туристичка атракција, под кључем је дочекала овогодишњи Дан победе. Пећина у којој се током 1944. године у ослобођеном Дрвару налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, на челу са Јосипом Брозом Титом, затворена је за посетиоце из безбедносних разлога. Како пише „Дневни аваз”, почетком године одрон је уништио кров дрвене кућице на улазу у пећину коју је некада посећивало и до 200.000 туриста годишње, а након распада Југославије око 7.000 до 10.000 људи. Како је „Авазу” казала председница општине Дрвар, поправка би коштала око 20.000 евра али Завод за заштиту споменика Федерације БиХ није у могућности

Епископ Сергије: ДРВАР – српски и слободарски

19. април 2019.

Зна Дрвар чији је, знају Дрварчани ко су, и због тога су ријечи члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића само још један пуцањ у празно, а Србима још једна опомена да не смију заборавити своје коријене јер ће им, у супротном, они као што је Комшић писати уџбенике из којих ће учити историју, поручује Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије. Поводом Комшићеве изјаве да Дрвар никада није био српски град, нити ће бити, епископ Сергије наводи да сви којима је Дрвар у срцу неће остати нијеми на ријечи новог Бењамина Калаја који жели да им прекроји име и презиме, претке и прошлост. „`Када би људи говорили само оно што знају, свијет би

Линта: Дрвар ће увијек бити српски град

18. април 2019.

Дрвар је увијек био и биће српски град јер у њему вијековима живе Срби, и, упркос обесправљености, највећа је српска општина у Федерацији БиХ /ФБиХ/ у којој и даље живи више од 90 одсто Срба, истиче предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта. Линта оцјењује да изјава хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића да „Дрвар никада није био српски град, нити ће то икада бити“ представља дрску провокацију и наводи да Комшић „добро зна да Дрвар никада није био босански град јер не постоји босанска нација, нити постоје босански Срби“. Он је позвао Комшића да погледа попис становиштва из 1991. године према којем је у

Комшић: Дрвар никад неће бити српски

17. април 2019.

Хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић коментарисао је изјаву амбасадора Србије у БиХ Александра Ђорђевића да је Дрвар увек био српски град. „Дрвар је партизански и одувек је био босански град. Увек ће то и бити, упркос жељама и претензијама Србије на БиХ, које су се задњих деценија манифестовале кроз највећи облик трагедије по БиХ и њене грађане. Надам се да ће се амбасадор Србије убудуће уздржати од србизирања босанскохерцеговачких градова. У овој држави има места за све, али нема места за било чији етнички ексклузивитет“, поручио је Комшић, преноси сарајевски Кликс. Ђорђевић је данас, приликом отварања Конзуларне канцеларије Републике Србије у Дрвару, казао да ће Дрвар у перспективи бити