За вријеме ручка речено нам је да су наше фамилије сретно прешле

Кренут ћемо послије доручка, тротоаром. Ићи ћемо слободно, без неке колоне, да

Друге саонице прођоше мало напријед па поче утовар у више њих истовремено.

Дошла је медицинска сестра са три човјека који су носили велике нарамке

Још мало, и ето нас у Бајмоку. Сви смо некако живнули. Некако

Камо ћемо? Па опет у вагон. Марвени, дакако! Слика уобичајена – пећ

Трпеза дјелује озбиљно и изазовно па, отприлике, нема разлога који би некога

Рече да узмемо сваки своје ствари и да чекамо утовар у вагон.

Излазимо из топлог вагона на хладни снијег, а влак одмах оде некуда

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје