Прошло је једно лијепо љето у миру и слободи. Било је пуно

Оба прозора на кухињи су отворена. Чује се некакав разговор. Мама нешто

Гледамо из влака околину – куће, дворишта, њиве… Истини за вољу, не

Сад имамо слободан излаз у град. Препоручише нам да не чекамо мрак.

Пут до Апатина брзо је прошао. Некима је то била прва вожња

Идемо према хаустору. Некако се шутке окрећемо и на некакав посебан начин

Возни ред постоји – све се завршава у Бајмоку петнаестог јула. Свједоџбе

Здвојни и нерасположени су они који нису примили писма, па онда, по

Црвена армија, савезници и наши другови побиједили су и још побјеђују на

Дође и половица маја. Учимо у послијеподневним сатима, а Стево Лабант већ

Једино слободно вријеме нам је док слушамо радио-вијести и недјеља. Послије једног