Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове „досетке“, снимају специјалне емисије, организују масовни „испраћаји“ (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица „појавила“ у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по