Светозар Ливада, пензионисани професор загребачког универзитета: Србима пријети биолошки нестанак

Срба у Хрватској данас готово и да нема, а оно мало што их је остало не живе, већ преживљавају и смрт призивају, рекао је у интервјуу за „Глас Српске“ пензионисани професор загребачког универзитета Светозар Ливада, који у својој посљедњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“ на сликовит, фактографски и потресан начин говори о затирању српског народа у Хрватској у посљедњих 130 година.

Он тврди да се Срби, поготово у селима, налазе под „државном еутаназијом“.

ГЛАС: Да ли Срби у Хрватској доживљавају судбину Индијанаца?

ЛИВАДА: То је политика – ево вам ваши завичаји, слободно умрите, али што прије и ми ћемо вам у томе помоћи. Срби данас живе у селима у којима нема живота, елементарних ствари за живот. Нема ни потомака. Просјечна старост тих људи је око 58 година. Њихова једина друштвена активност су сахране.

ГЛАС: Какво је стање када је у питању живот у градовима?

ЛИВАДА: Ни у њима није боља ситуација. Србима је одузето станарско право. Немају посла. Живе под сталним тензијама. У протеклом рату почињени су страшни злочини. Све је довело до тога да један народ, који седам вијекова живи на овим просторима, данас полако, али сигурно биолошки нестаје.

ГЛАС: Како су Срби од конститутивног народа претворени у националну мањину?

ЛИВАДА: Није трагично бити национална мањина. Проблем је што се они третирају као „мање људи“, као грађани нижег реда. На сцени је права пандемија мржње према Србима и свему што има тај предзнак. Један од хрватских министара рекао је дасу Срби добили оно што су тражили. Та врста стигматизације је присутна на сваком кораку. Хрвати су склони стварању лажне митологије. Они, на примјер, Фрању Туђмана називају оцем нације, што значи да су пристали да буду копилад поред својих живих родитеља. Туђман је толико мрзио Србе да их није називао правим именом већ православним Хрватима. Расистичком изјавом да је „сретан што му жена није Српкиња или Јеврејка“, он је Гебелсовском пропагандом покренуо класични етно-бандитизам са обиљем фалсификата – да су Срби биолошки дефектни. Тиме је спроведено највеће етничко чишћење које је икада игдје извршено, а које се и данас на перфидан начин спроводи.

ГЛАС: Која је улога Католичке цркве у овом погрому?

ЛИВАДА: У једној од својих књига писао сам и о улози Католичке цркве у злочинима почињеним током Другог свјетског рата. У преписци са Ватиканом Анте Павелић једном приликом наводи да је покрстио 240.000 Срба. Папа му је тада одговорио „добро је, то је побједа католичанства“.

ГЛАС: Како гледате на иницијативу да се Алојзије Степинац прогласи свецем?

ЛИВАДА: Један сам од ријетких који је успио прочитати Степинчев дневник, његову интимну исповијест. Он наводи да су Срби и Хрвати толико два различита свијета да их ни Бог не може изједначити. А што се тиче православља, каже он, ту нема човјека, морала, ни поштења. То је, дакле, комплетна негација Срба и хришћанске вјере. Нажалост, то је била и нека врста налога за оно што се касније догодило. Када је Туђман лансирао тезу да је геноцид корисна ствар за поправљање историје, а да су Срби реметилачки фактор, треба се присјетити онога што је Степинац говорио о Србима и ствар ће бити јаснија.

Биографија

Професор доктор Светозар Ливада, један од највећих српских интелектуалаца у Хрватској, на просторима бивше Југославије познат је као социјални демограф, филозоф, историчар, активни учесник Другог свјетског рата, носилац Партизанске споменице. Сарадник је многих међународних установа и аутор неколико књига.

Аутор: Вељко Зељковић

Извор:Глас Српске

Везане вијести:

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!