Svetozar Livada: Kordunski Rekvijem

Пише: Јадовно 1941.

Livada piše o svom zavičaju u kome je kao
trinaestogodišnji dječak doživio okrutne smrti svojih najdražih, neshvatljiva
zvjerstva, palež, rušenja i mržnju. Autor govori da je najstrašnije što se,
“sve ponovilo 1991. godine, u samo jednom životu, a to je previše patnje i
boli za jedan život”. U knjizi piše da su se strahote ponovile jer
“Srbi i Hrvati prakticiraju kulturu smrti nesmiljeno, kao neku vrstu kućne
radinosti” i rezignirano poručuje da ulazimo u 21.vijek “bez ijednog
riješenog problema”.

Pročitajte knjigu

Svetozar Livada: Kordunski rekvijem
Acrobat PDF dokument, 2,7 MB

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше свете,

Ђурђица Драгаш: ЗОРА БЕЗ ДАНА

Заћутале птице, скамениле травке. Замирисало јутро,на јабуку процветалу,на косу девојачкуу крошње уплетену. Шумом

ЗАДАХ ЉУДСКИХ ТЕЛА КОЈА ГОРЕ И ДАНАС ОСЕЋАМ У НОЗДРВАМА

Потресна исповест Влајка Каурина који је као дечак био заточеник логора Јасеновац. “ОД

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.