Svesokolski slet u Beogradu 1930.

Posle uvođenja šestojanuarske diktature 1929. kralj Aleksandar doneo je 5. decembra 1929. zakon o osnivanju „Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”.

Tim povodom održana je izvanredna glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza kojoj su prisustvovali delegati svih sokolskih župa. Na skupštini donet je zaključak da JSS stupi u novu organizaciju „Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije”. Na vanrednoj sednici Saveza Slavenskog Sokolstva primljen je „Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije”. (1) U takvim prilikama održan je svesokolski slet u Beogradu 1930.
Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva Subotica Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “… Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata.

Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija. … Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo! “ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”.(2)

Slet u Beogradu održan je od 8. do 30. juna 1930. Za vreme održavanja Prvog Svesokolskog sleta 1930. Beograd je bio dvadeset dana u oduševljenju. Grad je bio preplavljen sokolskim crvenim košuljama. Svečanosti su počele defileom srednjoškolske omladine iz cele zemlje 8. juna. U defileu učestvovalo je 13.000 đaka-sokola. Glavne ulice Beograda bile su prekrivene masom sveta koja je pozdravljala đake. Istog dana na stadionu su priređene vežbe, kojima je prisustvovalo preko 20.000 gledalaca.

Ministar prosvete Božidar Maksimović je pozdravio omladinu. U svom govoru istakao je između ostalog : „Time pokazujete poštovanje prema delima predaka. Ljubav prema otadžbini na svim njenim stranama i ljubav prema slobodnoj sokolskoj misli. Zajednica osećanja i misli spasavala je naše pretke u najtežim časovima.” Posle govora ministra prosvete počele su proste javne vežbe. Za to vreme kralj je primio u loži predstavnike Sokolske župe Zagreb. Naročiti uspeh na vežbi postigli su učenici i učenice gimnazija u Ljubljani, Zemunu i Beogradu, zatim učenici medrese kralja Aleksandra u Skoplju i učenice ruske ženske gimnazije u Velikoj Kikindi. Zajedničke vežbe vojnika priređene su 15. juna 1930. Na stadion je uz zvuke marša umarširala kolona pitomaca stručnih škola vazduhoplovstva. Za njima su na stadionu pojavili pitomci vojno-muzičke škole iz Vršca. Na kraju izvodila je vežbe konjička škola iz Zemuna.

Na sletu u Beogradu učestvovali su sokoli iz Čehoslovačke, Poljske kao i ruski i lužičkosrpski sokoli. Sokoli iz Čehoslovačke pristigli su na slet 20. juna 1930. Iz Čehoslovačke je specijalnim vozovima stiglo 7.000 sokola i sokolica. Goste je na stanici dočekala ogrpmna masa građana. Članovi naraštaja ( 12.000 dečaka i devojčica) prošli su, sa zastavama i muzikom, kroz glavne ulice Beograda. Na slet je stigla 25. juna 1930. grupa od 108 sokola iz Amerike. Oduševljeno pozdravljeni sokoli su sa zastavama i muzikom prošli kroz glavne ulice Beograda. Istog dana doputovalo je izaslanstvo ruskih sokola i Lužičkih Srba.

Najveći deo gostiju iz zemlje, iz Francuske, Čehoslovačke, Poljske i Rumunije stigao je 26. juna 1930. Prvi gosti iz unutrašnjosti bili su sokoli iz Hrvatske, Like, Slovenije i Vojvodine. Izaslanstvo Slavenskog Sokolskog Saveza (grof Zamojski, general Artamanov, Milada Mala, Jirzak i Gangl) položilo je 26. juna 1930. venac na grob kralja Petra u Topoli. Istog dana delegacije čehoslovačkog, poljskog, rumunskog, francuskog i ruskog izaslanstva položile su vence na grob Neznanog junaka na Avali.

Glavne sletske svečanosti počele su 27. juna 1930. Beograd je bio pretvoren u sokolski tabor. Na Vidovdan, 28. juna 1930. povorka je od Slavije išla ulicom kralja Milana, a zatim Aleksandrovom do Kalemegdana. Pred zgradom skupštine bila je tribina na kojoj je bio kralj, kraljica, predsednik vlade … .

Na čelu povorke stupalo je starešinstvo Saveza sa sokolskim vođama slavenskih zemalja. Čehoslovaci su nastupali sa zastavom svog Saveza i muzikom na čelu. Za njima su išli Poljaci i Lužički Srbi. Srbi iz Lužice su stupali u nošnjama svog kraja. Posle njih su stupali sokoli iz Amerike. Za njima išli su ruski sokoli. Sa muzikom i zastavom na čelu, stupao je odred ruskih sokola iz Čehoslovačke, zatim odred ruskih kadeta i četa sokolica, sa članstvom Ruskog sokolskog saveza. (3)
Posle ruskih sokola nastupala je povorka sokola iz svih krajeva Jugoslavije. Na čelu, pod ogromnom zastavom, stupali su sokoli iz Vrbaske banovine. Oni su dobili neprekidne ovacije. Za njima su išli sokoli iz Savske banovine sa odredom seoskih sokola iz belovarske okoline. Posle njih išla je župa Celje sa muzikom i 7 zastava, župa Kragujevac sa 4 zastave, župa Kranj, župa Ljubljana sa muzikom i 20 zastava, župa Maribor, župa Mostar sa odredom nekadašnjih ustanika, župa Zagreb sa muzikom i 4 zastave, župe Beograd, Novi Sad, Skoplje, Zaječar, Kruševac … . Za odredima članstva išla je sokolska konjica, a za njima duga kolona sokolica. Prolazeći pored tribine, sokolice su grančicama pozdravljale kraljevsku porodicu. Polovinu duge povorke sokola sačinjavale su seoske sokolske čete, koje su završile reviju. (4) Na svesokolskom sletu u Beogradu 1930. reči i note iz sokolske himne “Hej Sloveni” bile su ispisane na zidovima paviljona.
Vežbama naraštajaca 22.juna 1930. prisustvovao je kralj Aleksandar i predsednik vlade Petar Živković. Takmičenja u sportskoj gimnastici održana su prvog dana, a drugog dana u atletici. Takmičenja su obuhvatala proste vežbe, vratilo, razboj, krugove i konja.(5)
Takmičenja sokolskog članstva bila su za prvenstvo Saveza Slavenskog Sokolstva. U takmičenjima su učestvovali čehoslovački, poljski i sokoli iz Jugoslavije. (6) Na završnoj svečanosti sokolski odredi ušli su na stadion sa 240 zastava. (7) Na Vidovdan, na stadionu, u prisustvu 50.000 gledalaca, češki sokoli izveli su program pod nazivom “Češka beseda”. Zatim su nastupili poljski sokoli sa “Poljskom mazurkom”. (8)

Sokolska izložba u zgradi Trgovačke akademije, priređena je u okviru Svesokolskog sleta održanog juna 1930. u Beogradu. Izložba je bila raspoređena u šest sala, u kojima su se mogle videti sokolske uspomene, plakete i trofeji, plakati, literatura i odličja sokola. Otvorena je 25. juna 1930. uz učestvovanje predstavnika Saveza Slovenskog Sokolstva. Izložbu je otvorio I zamenik starešine E. Gangl istakavši: “U ovim dvoranama, … sabran je i uređen materijal u reči, slici i skulpturi, kojega je Sokolstvo na slovenskom jugu sabiralo i sačuvalo od 1863. godine, …. . Zbog toga, što tu stoje dokumenti naše tamne, a u svetlu sokolskih ideala tako krasne i sjajne prošlosti – dokumenti, koje nije pisao, crtao i sabirao pojedinac, već dokumenti, na kojima su radili čitavi rodovi, čitave generacije se starale o njima i tako pisale istoriju našeg naroda u dobi ropstva i zavisnosti za vreme slobode i samostalnosti. …

Iz daleke prošlosti sve do danas vije se jedna jedina crta u hiljadama krivulja i krugova pokazivajući čežnju naših predaka i savremenika, kako bi svaki u svome području sa upotrebljivanjem svih svojih moralnih i materijalnih snaga namaknuo svome narodu to, što je zamisao sokolske ideje – ideale bratstva i slobode i puno živo osećanje neprocenjive vrednosti moralnog i fizičkog zdravlja. … Tako se sve ovo okolo nas, svaka slika, svaki kip, svaki venac i traka – sve ovo što vidimo, što šutke govori i govoreći šuti, sabira i raste u spomenik narodne snage i slave, njegovih podviga, poniženja, bojeva i pobeda … Sve nam ovo priča i dokazuje, kako je Sokolstvo uvek odano i verno služilo svojim visokim idealima, kako nije nikada klonulo, kako je u svemu našem radu, u svem našem nastojanju, u svima našim podvizima bivala, jačala nas jedna sveta i velika misao, dajući nam snagu i nadu, …. .

Nisu sabrani ovde svi trofeji iz davnih dana, mnoge je uništilo i upropastilo vreme; a ovo, što je ovde, može nam biti na ponos, jer ubedljivo priča, da je naše Sokolstvo pošteno i verno vršilo svoju misiju. Kada otvaram ovu sokolsku izložbu, gledam u duhu pred sobom dugi red dvorana, još tamnih i praznih. Tu će doći dokumenti budućnosti. … sokolskim muzejem, kojega će sagraditi mišići i srca buduće generacije. … “. (9) Po završenim svečanostima, predsednik vlade general Živković priredio je u Topčideru, u domu garde, večeru za šefove stranih delegacija i vođe sokolskih i gimnastičkih uzaslanstava. Opština Beograd priredila je svečani banket kod “Srpskog kralja” za vođe stranih izaslanstava. (10) „Srpsko Kosovo” istaklo je da kroz Beograd prošlo oko 200.000 sokolaca iz svih krajeva Jugoslavije i slovenskih zemalja sem Bugara. Prenelo je govor kralja Aleksandra sokolima : „ … .On ima da kod svojih pripadnika razvija i jača plamen rodoljublja i plemenitog oduševljenja, da im bude škola građanskih vrlina. Pored toga, on ima da bude spona sa velikom sveslovenskom sokolskom zajednicom. …”. (11)

Dok je sva štampa u Jugoslaviji pisala pohvalno o sletu, komunistička ilegalna štampa osuđivala je održavanje sleta. List “Proleter” je maja 1930. pripreme za slet u Beogradu ocenio kao “smotru kontrarevolucije”, a “Mladi Boljševik” maja i juna 1930. okarakterisao slet kao “fašističku paradu”. (12)
Posle uvođenja šestojanuarske diktature 1929. kralj Aleksandar doneo je 5. decembra 1929. zakon o osnivanju „Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”. Tim povodom održana je izvanredna glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza kojoj su prisustvovali delegati svih sokolskih župa. Na skupštini donet je zaključak da JSS stupi u novu organizaciju „Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije”. U takvim prilikama održan je svesokolski slet u Beogradu 1930.

Na sletu u Beogradu 1930. učestvovali su sokoli iz Čehoslovačke, Poljske kao i ruski i lužičkosrpski sokoli. Bili su to veliki dani slavenske uzajamnosti i sokolskog bratstva. Na sletu reči i note iz sokolske himne “Hej Sloveni” bile su ispisane na zidovima paviljona. Dok je sva štampa u Jugoslaviji pisala pohvalno o sletu, komunistička ilegalna štampa osuđivala je održavanje sleta.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. 236;
2. „Prvo sokolsko radio-veče”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7;
3. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. 287, 288, 298, 304;
4. Janko Jazbec, Središnji odbor za obnovu jugoslavenskog sokolstva u slobodnom svetu, „Sokolski zbornik : 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 152;
5. Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu 101 godina sokolstva i 128 gimnastike( 1885-2013)”, Smederevo 2013, str. 133;
6. Dušan Cvetković, „Prvi svesokolski slet sokola kraljevine Jugoslavije 1930. godine”, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 89, 91;
7. Janko Jazbec, Središnji odbor za obnovu jugoslavenskog sokolstva u slobodnom svetu, „Sokolski zbornik : 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 152;
8. Dušan Cvetković, „Prvi svesokolski slet sokola kraljevine Jugoslavije 1930. godine”, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 91;
9. „Sokolska izložba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9 jula 1930, br. 15, str. 6;
10. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 316;
11. „Sokolske svečanosti”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1.avgusta 1930. god.”, br. 15, str. 15;
12. Dr. Miroljub Vasić, „Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929-1941.”, Beograd, 1977, str. 96, 196, 197;

Vezane vijesti:

SLOVENSKI BALOVI I PLESOVI SOKOLA | Jadovno 1941.

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA | Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE | Jadovno …

SOKOLSKO DRUŠTVO DUBROVNIK I SEOSKE SOKOLSKE ČETE

Značaj seoskih sokolskih četa | Jadovno 1941.

PUPIN POČASNI STAREŠINA SRPSKE SOKOLSKE ŽUPE U …