Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи

Многи су кости оставили овде, не знаjући ни где jе та Француска, о коjоj

су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико
слушали од своjих егзотичних и витешких сабораца

ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоjе Петровић, Јордан Костић, Драги
Добросављевић, Атанасиjе Тасић, Траjанко Стоjановић, Драгољуб Петровић,
Тодор Стевановић, Милорад Митић, Десимир Алексић, Алекса Савић, Живадин
Живковић, Лазар Лазаревић, Милутин Максимовић, Видан Радосављевић. И
многи други. Построjени на вечитоj, каменоj стражи.

Српско воjничко гробље у Тиjеу, надомак Париза. Бели се
крст до крста. Под конац. Водоравно, усправно и диjагонално. На првоj
линиjи фронта и даље непобедиво стоjе Јован, Петар, Миша, Груjа,
Милирад, Љубомир, Јелисиjе, Јевто, Воjа, Милош, Ђорђе, Милан, Илиjа,
Андриjа, Владимир, Душан, Никола, Григориjе, Александар. Поручник.
Капетан. Пуковник. Редов.

Многи су кости оставили
овде, не знаjући ни где jе та Француска, о коjоj су, исцепаних опанака с
водом до колена у плитким рововима, толико слушали од своjих егзотичних
и витешких сабораца, с коjима се по оружjу и хероjству здружише и
збратимише, ствараjући потом о њоj живе слике у ватри агониjе и бунила
док су лађе француске ескивирале швапски сумарен на бескраjном воденом
путу од Бизерте и Крфа до далеких Марсеља и Нице, водећи их да видаjу
jуначке ране.

Лежали су по гвозденим креветима
француских опитала, од Тулона до Париза, неговани благом руком брижних
сестара, будни сањаjући Гружу и Хомоље. Многи нису дочекали да оваj дуги
сан претворе у jаву. Умирали су годинама, рањени куршумима од Цера до
Доброг поља. Први су овде сахрањени jош 1914, последњи, кад се слобода
већ успела на шумадиjске висоравни.

Ране тешке,
неизлечиве. Неки све време нису долазили свести. Остали, тако, без
имена. Ниjе имао ко да га изговори. На гробу само презиме, пренето са
здравственог картона. Милошевић, Стоjановић, Стаменковић. С нечитке
забелешке у вечност отишао Таверко Стоjадиновић. Умирући међу уснама
срицали, а болничарке се свим силама трудиле, да чуjу и запишу: Јевла,
Новига, Равига, Милаило, Живола, Јимко, Јеролиjе, Реста, Волслав,
Монгило, Идако, Теодосиар, Раико, Микаид, Алкаа, Боуисацс, Диагед.
Некима се име назире, другима га нема ни у назнакама. Овде леже и
Угриновие, Оавловић, Бцкић, Пеартерац, Тзимилдовицх, Странсевић,
Тхофиловић, Боутолин.