arrow up

Подијелите вијест:

Срећко Максимовић: Дракулић – ноћ човјечанства

И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена

Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким насељима Дракулић, Мотике и Шарговац.

Тог фебруарског дана 1942. комшије Хрвати су престали да буду комшије и постали су усташе. Убијено је 2300 људи од којих 551 дијете. Њихова кривица? Били су Срби. Зар је потребно нешто више? Сезона лова на Србе је увијек отворена. Још је Анте Старчевић најавио будуће догађаје рекавши да су Срби накот зрео за сјекире. Толико су одзвањале те ријечи у ушима „узорних комшија” Хрвата те су дословце испунили ријечи оца нације Старчевића. Кренули су на ту опасну српску дјецу са сјекирама и ножевима, мотикама и вилама. Ко је шта имао са тиме је и пошао.

Улазим у спомен-храм посвећен Светом великомученику Георгију. У лијевом и десном углу храма, поред иконостаса су велике плоче са именима свих страдалих. Језа. Хладноћа ми се спушта низ кичму. Осјећам нелагоду. Поглед ми је усредсређен само на имена исписана на тим плочама. Страшне слике ми се појављују – крволочна убиства тих људи чија су имена сада на овим плочама. Плаче ми се. Немам суза. Тјескоба. Ужас злочина ми се указује. Та имена исписана на мермеру су некада били људи. Наше комшије, браћа, кумови, пријатељи. Нељуди су одлучили да их испишу из људи. Како је могуће да то човјек учини другом човјеку? Ту разум престаје. Не постоје објашњења. То није злочин Хрвата над Србином, Усташе над дјететом, џелата над жртвом. То је злочин над човјечанством. Тога дана Човјек је престао да буде Човјек и смањио се до страшила испод животиње. Ако је човјек имао икада право да се назива Човјеком од тога дана је то право изгубио. Тада нису убијени само Срби. Убијен је Човјек. Људи постали одљуди. Човјек смањен на подчовјека. Онај који је убио није убио недужно дијете већ је убио себе. Убио је Човјека у себи. Убио је цијело човјечанство.

Дланови су ми ледени. И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић…

Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена.

Господе? – питам Њега.

Почиње Служба.

Са првим ријечима бива лакше.

Одмах добијам одговор – Сви они су живи, сви ови са мермерних плоча. Они су остали Људи. Људи вјечно живе.

На дан помена жртава усташког масакра у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу, 3. 2. 2019.

Догодине у Призрену.

Аутор: СРЕЋКО МАКСИМОВИЋ

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ilija Ivanović

He was born in 1928 in the village of Podgradci, Bosanska Gradiška County.

Vasilije Karan

Banja Luka He narrates: I was striding in the column which was taking

Mile Vukelja

He was born on 16 of November 1930 in the village of Donja

Branko Graonić

He was born on 23 November 1939 in the village of Velika Žuljevica,

Tomo Lučić

He was born on 1 March 1931 in the village of Bistrica, Žepče

Gojko Lovrić

He was born in 1934 in the village of Klekovci, Bosanska Dubica County,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​