Србин у Берлину

Вучић у Берлин путуjе с кофером пуним велике стрепње и малих надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми, добро jе прошао. Маневарски простор мањи jе од бакарне површине националне валуте

У уторак, 10. jуна, након скоро стотину година паузе, у Берлину ће
поново за политички астал сести представници немачке и српске државе.
Лицем у лице. Негде у прашњавим архивама постоjи, нема сумње, забелешка о
последњем сусрету представника власти царске Немачке и краљевине
Србиjе. Беше то у време пред Први светски рат. С jедне стране, био jе
канцелар Теобалд фон Бетман с друге Милован Миловановић или Марко
Трифковић. Вероватниjе оваj други. Овога пута немачко-српске разговоре
водиће Ангела Меркел, наjмоћниjа жена на свету, канцелар Немачке, и
Александар Вучић, председник Владе Србиjе.

Вучић у Берлин путуjе с кофером пуним велике стрепње и малих
надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми,
добро jе прошао. На столу га чека седам немачких услова, донетих у
Београд прошлог децембра, коjе Србиjа мора да испуни пре него што jоj се
отворе врата ЕУ.

Дакле, Вучић не може да понуди ништа што Немачка
већ не тражи, а да Србиjа од Немачке нешто тражи, без давања, то у
трговини, што политика jесте, не бива. Маневарски простор председника
српске владе у берлинским разговорима мањи jе од бакарне површине
националне валуте. Немци су велики, озбиљан народ, Немачка jе економска и
политичка велесила, односе с другим државама мења споро и веома тешко,
посебно однос с малим државама и малоброjним народима. А Србиjа и Срби
спадаjу у такве.

Први однос, тачниjе контакт, између Срба и Немаца
забележен jе у време Стефана Немање и немачког цара Фридриха И
Барбаросе; сусрет у Нишу, 1189, за похода у Трећем крсташком рату. Међу
витезовима цара Душана било jе и Немаца (чувени Палман). А из тих
времена и данас у Србиjи има топонима коjи подсећаjу на Немце из
Саксониjе, зване Саси, придошле у царску Србиjу у циљу унапређења
рударства. Падом Србиjе под турску власт, српско-немачки односи
прекинути су и обнављаjу се тек у другоj половини 19. века.

У два
светска рата Немачка jе на тлу Србиjе оставила страшне трагове. У данима
распада Титове Југославиjе управо jе Немачка (Кол и Геншер)
ултимативно, претећи да ће иступити из тадашње Европске заjеднице ако не
буде по њеном, присилила остатак ЕЗ да призна независност Словениjе и
Хрватске. Из тог времена памтимо застрашуjућу сатанизациjу Срба у
немачким медиjима. Тако jе било до пре неку годину. Стиче се утисак да
jе ово утихнуло након отимања КиМ од Србиjе, чему jе Немачка дала
огроман допринос.

Где jе Вучићева и српска нада, да ли jе уопште
има? Ангела Меркел ниjе од оних коjи ликуjу над малима и неjакима. То
препушта своjим сарадницима. Ако jе позвала председника Владе Србиjе да
посети Берлин ниjе реално претпоставити да то чини како би премиjера
Србиjе, и Србиjу преко њега, додатно понижавала. Стари захтеви су на
столу, нови jе у вези с Украjином, али и то нам jе месецима познато.

Колика
год да jе разлика у снази, богатству и утицаjу двеjу држава, а огромна
jе, скоро незамислива, берлински сусрет можда отвори и врата на коjа су
Срби одавно заборавили. На Вучићу jе да процени оно што jе у политици
наjтеже; шта његова одлука (у Берлину ће сигурно нешто морати да одлучи)
доноси не њему већ његовом народу. И не сутра, већ у периоду од
следећих 50 година.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости