arrow up

Подијелите вијест:

Служен помен српским жртвама из Чемерна

У селу Чемерно у општини Илијаш данас је обиљежено 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација.

Парастос убијеним Србима у селу Чемерно код Илијаша Фото: СРНА
Парастос убијеним Србима у селу Чемерно
код Илијаша Фото: СРНА

Тим поводом код спомен-обиљежја у Чемерну парох илијашки јереј Божидар Тановић служио је парастос настрадалим, а потом су чланови породица страдалих, изасланик предсједника Републике Српске, представници организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево, Зворник и Бијељина, Удружења ратних војних инвалида из Зворника положили цвијеће и прислужили свијеће.

Злочин у селу Чемерно, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, али за то још нико није одговарао.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.

Током напада на село убијени су скоро сви његови становници, а починиоци су имали jасну наредбу претпостављених да у том мјесту све униште. Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено све што се могло однијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош Буњевац, Миросава Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић, Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић, Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске воjске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 8. марта 2007. године поднијело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.

Потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена Шиљеговић рекла је Срни да је Чемерно 26 година послије крвавог пира пусто и без иједног повратника.

Она наглашава да за злочин у Чемерну нико није одговарао, те да је осумњичено 12 лица којима ће 14. јуна бити одржано прво рочиште пред Судом БиХ.

Шиљеговићева истиче да би кажњавање злочинаца, након година чекања истине и правде, било велика сатисфакција за породице и преживјеле.

“Очекујемо од свих у овом предмету да ће дати максималан допринос да се овај злочин осуди”, рекла је Шиљеговићева и додала да се надају да би се убрзо са споменика могла скинути плочица са натписом “жртве ратног збивања” и оставити натпис “као жртве ратног злочина”.

Она је подсјетила да је Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена уз помоћ донатора Будимира Трифковића подигла спомен-обиљежје у Чемерном 23. септембра 2007. године и од тада се сваке године обиљежава дан страдања Срба у овом мјесту.

Обиљежавање 26 година од злочина организовала је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево у сарадњи са организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Зворник и Бијељина, гдје живи велики број породица жртава и преживјелих злочина на Чемерну, и Удружењем ратних војних инвалида из Зворника.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду | Јадовно 1941.

Потврђена оптужница за злочине у Чемерну | Јадовно 1941.

Обиљеженo 26 година од страдања српских цивила у Ледићима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​