Тражили сте Милош+Ковић - Страница 14 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 14

Почетак пакла за Србе – прво су 6. априла 1941.г., сравнили са земљом Београд

6. април 2026.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’. Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. У

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

25. март 2026.

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни примиле за стављање у излог, бојећи се нежељених последица. English То је још један доказ колико је у свест људи укорењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у паклу“. Анђели у паклу – садржај Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУИздавач:

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на Младенце, 22. марта 1942. године

23. март 2026.

Дозволити да нам се понавља оно што се десило 1942. годинe, био би смртни гриjех. Хаџи Бранко Никитовић Часни Оци, поштована сабраћо, потомци и поштоваоци српских жртава у ратовима 20 виjека, драги учесници овог првог Сабрања помаже Вам Бог. Не могу а да нас на самом почетку не подсjетим на риjечи Професоке др. Смиље Аврамов коjа каже: “ Виjек коjи jе иза нас, хх виjек, био jе виjек величанствених успjеха српског народа. На воjном пољу побjеде српске воjске слављене су широм Европе. На научном пољу великани српске науке: Пупин, Тесла, Миланковић ударили су темеље савремене технолошке револуциjе. Мудре риjечи српских државника с краjа 19. и почетком 20. виjека ушле су

Прве жртве усташког терора и геноцида у Сремским Карловцима, хапшење истакнутих грађана јуна 1941. године и њихово страдање у логору Јадовно

23. март 2026.

Положаj Срба у НДХ се све више погоршавао, као и положаj Јевреjа и Цигана, после обjављивања „Законске одредбе о расноj припадности“ и „Законске одредбе о заштити ариjевске крви и части хрватског народа“ почетком маjа 1941. године у гласилу хрватског усташког покрета (Хрватски народ, броj 78 од 1. V 1941. године). Те одредбе jе прописао поглавник НДХ Анте Павелић по немачком нацистичком узору. Мржњу против Срба, Јевреjа и Цигана упорно jе ширила усташка пропаганда преко дневне штампе, радиjа и на скуповима. Они су окривљивани за сва постоjећа зла и означавани као ниже расе и „непоћудни елементи“. Срби су jош називани четницима, а српска православна вера грчко-источном или шизматичком. Усташка штампа jе

Кореница – Храм Св. Архангела Михаила и Гаврила

Покољ српског народа у селу Хомољац, код Коренице

15. март 2026.

Покољ српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице почињен је 14. марта 1945. године, када се већ приближавао крај рата. У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побијено је 37 душа, а из Пањковића шест. Побијени су Раде Паравина и Пера Станић. Тако је у ватри изгорјела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорјели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стојан 1934. и двије кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године. На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, која је рођена 1944. године. Везане вијести: Обновљен споменик жртвама фашистичког

Милена

11. март 2026.

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)- Свjедочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА На моjу несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао краj рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаjа у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдjе ниjе било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдjе у шуми, или према Мрсињу, или према

Не заборавимо жртве из Мекињара

17. фебруар 2026.

У Селу Мекињар, Подлапача, код Удбине у Лици, 15. фебруара 1943. године усташе су поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Срба, углавном жене с дjецом и старце. Поводом годишњице овог страшног злочина, доносимо имена мученика убиjених на данашњи дан. *Списак жртава ниjе коначан и дефинитиван, а селектован jе из укупног списка жртава села Мекињар коjе су везане за фебруар 1943. године. У књизи се о злочину том и околним мjестима , између осталог, наводи: Село jе спаљено до темеља а и многе жртве су бачене у ватру. Осам дана касниjе, 23.2.1943, спаљено jе и село Крбава коjом приликом jе убиjено 20 лица, махом стариjих људи од коjих jе већина спаљена у кући да се ни лешеви нису могли пронаћи.

У Јасеновцу су Јевреји имали у својим рукама целокупну интерну управу

13. фебруар 2026.

Записник објављен у књизи „УСТАШКА ЗВЕРСТВА – Зборник докумената (1941–1942)“ у издању Архива Војводине и саиздаваштву са Епархијом бачком и Архивом Републике Српске. Приредио Милан Кољанин. Нови Сад, 2020. ENGLISH ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА 9 БИВШИХ ЗАТОЧЕНИКА О СТАЊУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ ДАТА 15. АПРИЛА 1942. У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ У ИМЕ ГРУПЕ 13 ОСЛОБОЂЕНИХ ИЗ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ. (538) ЗАПИСНИК од 15 априла 1942 г. САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. Нас тринаест бивших заточеника у усташком логору у Јасеновцу, који смо на 31. марта о. г. пуштени на слободу, молимо да записнички заведете једну нашу констатацију, као надопуну нашим изјавама, које смо дали у наше појединачне

ПОПОВО ДОЛИНА СУЗА: Историчар Симо Радић документовао истину о геноциду у Херцеговини

29. јануар 2026.

Осамдесет и пет година након почетка Другог свјетског рата, историјска дистанца није умањила тежину истине, већ је додатно појачала одговорност да се она изговори јасно и документовано. Текст Здравка Шакотића који слиједи доноси свједочанство о страдању српског народа у Херцеговини 1941. године, ослоњено на истраживачки рад младог историчара Сима Радића и његову књигу „Попово, долина суза“. Ово није само приказ једне промоције, већ прилог култури сјећања и позив на историјско отрежњење — да се именују жртве, разумију узроци и прекине тишина која је предуго трајала. У освит 2026. године, када се навршава осамдесет и пет година од почетка Другог свјетског рата, исто толико времена протекло је и од геноцида спроведеног под

Подсећање на крвави усташки злочин у банијском селу Комоговини, 26. јануара 1942. године

26. јануар 2026.

Пише: Милош Кордић Двадесет и шестог jануара годишњица jе страшног хрватског усташког злочина, 1942. године, у српском селу Комоговини, на Баниjи, у Хрватскоj. Тог су дана усташки зликовци из Петриње, по високом снегу, љутоj зими, упали у село, са севера, из правца села Јошавице (у петрињскоj општини, такође настањеноj Србима), и побили 118 житеља Комоговине и околних села. Два-три дана раниjе усташе су пљачкале и палиле куће и убиjале све што се кретало по Јошавици и другим српским селима коjа су им пре Јошавице била на путу ка Комоговини, циљу њиховог крволочног похода. Комоговина jе била jедно од наjпознатиjих устаничких села на Баниjи. Село се у историjским књигама први пут

ЈАСНА ПОПОВИЋ: МАТЕМАТИКА ГЕНОЦИДА

26. јануар 2026.

Пре неколико година згрозила ме је лекција у синовљевом уџбенику за историју у којој је писало да је било екстремно забавно да вас као малог дечака отму од родитеља и подвргну тортури која ће од вас касније створити елитне убице! Свог народа, наравно! Само годину пре тога, скромно, у једном пасусу писало је да су Срби дошли на територију данашњег Косова одатле отерали, пазите сад – староседеоце Албанце! Дакле, староседеоце који ће се на националној мапи Европе појавити тек 11 векова касније. Те исте Албанце, по нашем (по бисерима) познатом аутору, Миахљчићу, поразио је још Цар Душан, а на Маричкој бици, која је, као што знамо, скупо коштала српску државу,

Maли лoгoрaши прeд кaмeрaмa - Jaстрeбaрскo

Преживјела дјеца у логору Јастребарско

26. јануар 2026.

Дјелимични спискови умрле, колонизоване и преживјеле дјеце која су прошла кроз усташки логор за српску дјецу Јастребарско. Ако посједујете податке и имена за особе које се не налазе на овим списковима, молимо Вас да нас контактирате на нашу емаил адресу те нам доставите имена која ћемо уписати у базу података. Јавите нам се на: [email protected] СПИСАК ПРЕКО 1300 ДЕЦЕ КОЈА СУ ПРЕЖИВЕЛА ЈАСТРЕБАРСКО (ЗА КОЈУ НЕМА ПОДАТАКА О СМРТИ ИЛИ КОЛОНИЗАЦИЈИ), САЧИЊЕН НА ОСНОВУ ГРАЂЕ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ДРАГОЈА ЛУКИЋА И ДОПУЊЕНИ ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ КОЈУ ПОСЈЕДУЈЕМО И ПОДАЦИМА КОЈЕ СУ УДРУЖЕЊУ ЈАСТРЕБАРСКО 1942 ДОСТАВИЛЕ ПОРОДИЦЕ ДЈЕЦЕ ЛОГОРАША) Алексић Петра и Јоване Владо, 1930. Алексић Петра и Јоване Милош, 1939. С. Градишка-

ДУШКО МУЖДЕКА: У ВЛАОВИЋА НЕМА ТКО ДА ОРЕ

16. јануар 2026.

Књига евоцира страдање Срба 1941. године. Аутор кроз потресну причу, поткрепљену аутентичним догађајима и личностима, говори о масакру над српским становништвом у Независној Држави Хрватској који је прерастао у највећи злочин геноцида. Душко Муждека, српски хуманиста, књижевник, правник, рођен је 1920. године у Глини, Банија, а умро у Београду 2008. године. Правни факултет уписао је у Загребу. Међутим, 1941. године, усташе су га заједно са породицом и другим Србима депортовале у логор Цапраг у Хрватској. По изласку из логора, преселио се у Београд и 1944. године учествовао у борбама на Сремском фронту. Правни факултет завршио је у Београду. У периоду Информбироа провео је две године као заточеник на Голом отоку. Последњу

Скелани – смрт у бегу ка Србији

16. јануар 2026.

На данашњи дан 1993. године, почињен је напад на село Скелани које се налази у сребреничкој општини и коje од Србије раздваја само река Дрина. Тога дана у овом подрињском селу убијено је 65 особа. Бошњачки војници убијали су тог 16. јануара и жене и децу. Јануар 1993. године. Подриње, источна област Босне и Херцеговине која се простире уз саму реку Дрину и границу са Србијом. Армија Босне и Херцеговине (или како се тада званично звалo Здружене снаге територијалне одбране субрегије Сребереница) под контролом је држала већу област средњег Подриња. Дошли су скоро до Зворника, заузели су Бјеловац, на Божић 1993. године пало је и село Кравица. Братунац се још

Бојан Вегара: НИСАМ НЕШТО АЛ’ САМ СРБИН

13. јануар 2026.

Борба још траје за сваки педаљ ове земље, за историју, за грб и заставу. Траје борба и Србин је увијек у Босни било тешко бит`, то сам добро научио у сваком времену и у сваком систему. Послије Олимпијаде у Сарајеву 1984. године, сазнао сам да сам Србин. Нису хтјели да се играју са мном и говорили су ми да сам Србо. Нисам знао шта је то и уплакан сам дошао кући. Имао сам само четри године. Када сам испричао ђеду и баби због чега плачем, сјели су ме и објаснили. Ђед је то урадио просто и рекао да ми нисмо као они и да су они издали Бога. А Бог