Сабо против спомен-плоча српским цивилима

Удружење српских породица
убијених, погинулих, несталих и насилно одведених и инвалидних особа „Против
заборава“ са седиштем у Загребу покренуло је иницијативу за постављање двеју
спомен-плоча у граду на Дунаву у знак сећања на страдање вуковарских Срба, цивилних
жртава рата 1991. године. Ова иницијатива засад не наилази на разумевање градских
власти. Позната су страдања вуковарских Срба у лето 1991: нестајали су и убијани
под окриљем ноћи, а њихова су тела бацана у Дунав, и то у време док још нису почеле
ратне операције у том граду.

Удружење је 3. јула градоначелнику Вуковара Жељку Саби упутило молбу за издавање
дозволе за постављање спомен-плоча у Вуковару и Борову насељу, где би се породице
убијених и чланови Удружења могли окупити, положити цвеће и упалити свеће и на тај
начин одати почаст невино страдалим цивилима. Одговором који је на адресу Удружења
стигао 11. јула нису задовољни. Наиме, градоначелник их је позвао да прихвате постојећа
спомен-обележја у граду посвећена погинулима у рату, а све „у циљу унапређења
међунационалних односа“.

„На подручју Града Вуковара постоје спомен-обележја посвећена погинулима у
Домовинском рату па је тако криж на ушћу Вуке у Дунав посвећен свим погинулима за
слободну Хрватску, а Меморијални центар у вуковарској болници и споменик на Овчари
симболи су свих недужних жртава. Осим наведених спомен-обележја ту је и вуковарски
водоторањ који је међународно познати симбол страдања Вуковараца те који као такав
и ми требамо прихватити и афирмисати. Будући да нам је циљ уједињење свих грађана
Вуковара без обзира на националну и верску припадност, уз поштивање посебних уставних
и законских права националних мањина, позивамо вас да у циљу унапређења мултиетничке
толеранције прихватите наведена спомен-обележја као спомен на све страдале током
Домовинског рата“, наводи се у градоначелниковом одговору.

Овакав одговор у Удружењу не могу прихватити будући да су две локације на којима
желе поставити спомен-плоче позната стратишта вуковарских Срба, на којима већ трећу
годину одржавају комеморативне скупове.

– Прва локација би била на старом ушћу Вуке у Дунав, испод самог дворца Елц, код
веслачког клуба. Друга локација налази се у парку код дечјег вртића у Борову насељу,
где је после 18. новембра 1991. године затечена гомила лешева цивила који су извођени
из склоништа у „Борово комерцу“ и стрељани. Због тога смо покренули иницијативу
и написали молбу градоначелнику. Одбијени смо, али на томе се нећемо зауставити
– каже Слободан Јаковљевић, председник
вуковарског огранка Удружења „Против заборава“.

Позната су страдања вуковарских Срба у лето 1991: нестајали су и убијани под окриљем
ноћи, а њихова су тела бацана у Дунав, и то у време док још нису почеле ратне операције
у том граду. Зна се и за страдања многих српских цивила који нису хтели напустити
град и који су заједно са својим комшијама Хрватима спас потражили у склоништима
Комбината Борово, одакле су појединачно извођени и убијани. Тачне евиденције, међутим,
нема, а досад се у медијима баратало с бројкама од неколико десетина до чак стотину
убијених и несталих 1991. године.

– Разлог томе је што се неки људи и дан-данас, након 20 и више година, боје. Али,
мало-помало се и ослобађају. У последњих недељу дана јавиле су ми се још две породице
које су пријавиле такве случајеве – истиче Јаковљевић.

АУТОР: Драгана Бошњак

Извор: СНВ