Rad Sokolskog društva Beograd V

Sokolsko društvo Beograd V  osnovano je na teritoriji Senjaka, Dedinja i Jatagan male 1930. Mihajlo Reljić u maju 1930. okupio je u zgradi Doma kulture 42 viđena građanina, među kojima generala Aleksandra Dimitrijevića, dr. Milorada Đorđevića, advokata Acu Pavlovića, načelnika odeljenja ministarstva finansija Milana Vojinovića, načelnika ministarstva saobraćaja Gojka Mudrinića i dr. Gligorija Jovovića. (1) Društvo je radilo u Domu kulture na Senjaku. U društvu je 1931. bilo 161 član, 92 naraštajca i 504 muške i ženske dece. (2) Starešina  društva bio je dr. Vasa Petrović, zamenik Aleksandar Durman, sekretar Branislav  M. Petrović, prosvetar Dušan Popović, načelnik  Miloš Stergar, I zamenik Mile Dančuo, II zamenik Slavko Marjanović, načelnica Anica  Huibner i zamenik Dušan Komnenović. (3) Posle dr. Vase Petrovića za starešinu je izabran Gojko Mudrinić. (4)   Sokolsko društvo Beograd V  proslavilo je sokolski praznik  Dan Ujedinjenja (Prvi decembar) 1936. održavši svečano poselo sa gimnastičkim vežbanjem, više muzičkih tačaka, predavanjem i recitacijama. Kao gost učestvovala je članica Narodnog pozorišta i sokolskog društva Boškovićeva. Posle programa bila je igranka.  (5) U društvu je 31. 12.1936. bilo 292 člana, 85 naraštajaca i 105 muške i ženske dece. Svega 482. (6)

Božidar Abadžija istakao se kao mladić u redovima Sokolskog društva Zemun. Bio je među najboljim vežbačima tog društva. Po osnivanju Sokolskog društva Beograd V na Senjaku upisao se u društvo. Kao zanatlija i skroman i ozbiljan stekao je poštovanje u društvu i bio biran u članstvo Prednjačkog zbora i Uprave društva. Više puta je biran za zamenika načelnika. Na takmičenju najboljih vežbača prilikom utakmica u Zagrebu 8. aprila 1939. pao je sa vratila. Preminuo je u bolnici. (7) Iz Doma  Sokolskog društva Beograd V – na Senjaku iznesen je kovčeg Božidara Abadžije. Sveštenik je istakao u svom govoru : „Sokolska organizacija sa svojim ciljevima je odlična pomoćnica Hristovoj crkvi. Svaki, ko služi dobru bližnjeg  – Hristu služi.  …Čovek bez fizičke i duševne snage, to je rob mnogih nevolja u životu, a država bez snage, to je država bez slobode. Za te ideje vredi život dati!  Pred nama, dragi moji Sokoli, leži čovek, koji je svoj život dao za te ideje. Povorka je išla ulicama kneza Miloša, Kralja Ferdinanda, Aleksandrovom i Grobljanskom. Posle krsta i koljiva koje su nosili sokoli i radnici DTO, nošeni su venci Sokola V i radnika električne centrale. Za njima su išle naraštajke sa buketima cveća, zatim muzika Sokolskog društva Beograd VIII, zatim zastave, 5 članskih i jedna naraštajska. Izaslanici Saveza Sokola i Ruskig sokola. U crkvi i na groblju pevalo je radničko pevačko društvo „Tesla”.(8)

Dečju zastavu Sokola V darovao je Avram Filipović, beogradski trgovac i Privrednikov pitomac. Zastava je osvećena 4 juna 1939. (9) Prilikom osvećenja dečje zastave bio je skup članova u svečanim odorama svih beogradskih i zemunskih sokolskih društava i članova župskog konjičkog odseka u letnjim prostorijama Saveza Sokola Terazije br. 34. Odatle su u svečanoj povorci krenuli kroz grad za Senjak. Osvećenje je izvršeno na letnjem vežbalištu Soko V na Senjaku u ulici Miodraga Davidovića br. 2. Na kraju svečanosti osvećenja Stepan Mih. Reljić recitovao je „Sa zastavom sokolskom”. Održan je javni čas na kome su učestvovale sve kategorije Sokolskog društva Beograd V i članovi društava Beograd I i Beograd IV. Na javnom času je članstvo društva prikazalo rezultat svog dotadašnjeg rada u sokolani. Članovi odbora za proslavu bili su Mile Dančuo, mesar Nikola Kokanović, advokat Borivoje Marković, savetnik ministarstva inostranih poslova dr. Milosav Matić, činovnik Tihomir Matić, učitelj Velizar Milosavljević, upravnik osnovne škole Svetolik Milošević, Milutin Mihailović, podnarednik pešadijskog puka Kraljeve Garde Čedomir Pavlović, viši činovnik Narodne banke Mihailo Reljić i daktilografkinja Jovanka Filipović.   (10)

Starešina  Sokolsko društvo Beograd V Gojko Mudrinić rođen je 29. septembra 1885. u Karlovcu. Pravni fakultet završio je u Zagrebu. Kao predsednik Udruženja Ličana i Banovaca u Beogradu radio je na pomaganju i odevanju siromašne dece svojih krajeva. (11)

Sokolsko društvo Beograd V posetilo je Kajmakčalan 1939. Starešina društva Mih. St. Reljić koji je na vrhu  Kajmakčalana izbegao smrt, duže vremena je razmišljao da svoje sokole povede u te krajeve. Krenuli su na put 3 avgusta 1939. Idućeg dana stigli su u Prilep, srdačno dočekani od strane građana. Sa zastavama na čelu, pošli su u povorci gradskim ulicama, pozdravljani na svakom koraku. U Sokolani primili su ih prilepski sokoli. Održali su sokolsku akademiju u dvorani sokolskog doma. Mihajlo Reljić je govorio o značaju sokolstva. Preko Bitolja su otputovali 5 avgusta 1939. i stigli u Ohrid. Isto veče u bašti hotela “Belvi” priredili su akademiju. Napustili su 6 avgusta 1939. Ohrid i krenuli za Bitolj. Don Ante Dujmušić ih je pozdravio. U povorci kroz grad stigli su do sokolane. Smestili su se u Bogosloviji. U oficirskom domu održali su akademiju. Pozdravio ih je komandant mesta đeneral Kosta Adamović i načelnik sokolskog društva Bitolj Uroš Crnilović. Na vrh Kajmakčalana popeli su se 7 avgusta 1939. Put je trajao oko 9 časova. Vratili su se 8 avgusta 1939. u Beograd. Priređen im je doček u Bitolju. Govorio je Don Ante Dujmušić. (12)  Sokolsko društvo Beograd V na Senjaku priredilo je 14. aprila 1940. u kafani “Babuna” Sokolsko veče sa izabranim programom. Učestvovao je „Havajski radio kvartet”. Sav prihod bio je namenjen za pomoć stradalim od poplave.(13)

Prilikom  priređivanja Stanja sokolske pripravnosti sokolska društva održala su u svojim domovima i letnjim vežbalištima smotre. U Sokolskom društvu Beograd V održali su predavanja župski načelnik Maksimović i Milosavljević i Reljić. (13) Sokolsko društvo Beograd V priredilo je svečanu akademiju u Valjevu. Valjevske sokole pozdravio je starešina  Sokolskog društva Beograd V  Mihajlo Reljić, odgovorio mu je starešina domaćina Marko Babić.(15) Posle Aprilskog rata 1941. rad sokolskog društva bio je zabranjen.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture  Srbije

Napomene:

1. Mih. St. Reljić, „Sokolsko društvo Beograd V”, „Kako se razvijalo sokolstvo Beogradske sokolske župe“, „Oko sokolovo“, 1937, br.7, str. 148;
2. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 78;
3. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. IX;
4. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 78;
5. M.J, „Proslava „Prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 41;
6. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 27, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
7. „Iznenadna smrt brata Božidara Abadžije”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5;
8. Ivan Sedlaček, „Kako Sokoli žive, rade i umiru”, „Oko Sokolovo”,  Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 54-56;
9. Vesti, „Oko Sokolovo”,  Beograd, 6 juni 1939, br. 6;
10. „Sokolsko društvoBeograd V, Beograd-Senjak, br. 173, Beograd, 4 maja 1939 god.”
11. „Sahrana brata Gojka Mudrinića”,  „Oko Sokolovo”,  Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 96;
12. Miloš Stergar, „Hodočašće Sokolskog društva „Beograd V– Senjak” na Kajmakčalan”, Don Ante Dujmušić, „Pozdav sokolima iz Beograda”, „Na Kajmakčalanu 1939 g.”, „Oko Sokolovo”,  Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 87,88, 89,99;
13. „Sokolsko veče za poplavljene”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 april 1940, br. 15, str. 4;
14. I. Sedlaček, „Smotra u Beogradu i Zemunu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20,  str. 2;
15. Vesti, „Oko Sokolovo”,  Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 117;

Vezane vijesti:

Izložba “Kraljevska porodica i Sokoli” u Beogradu | Jadovno …

Srpski Sokoli od osnivanja u Sremskim Karlovcima do …

Srpski sokoli i Pobratimski pokret u borbi za ujedinjenje …

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji | Jadovno 1941.

Povest Sokolskog društva Beograd I | Jadovno 1941.

Napad na Sokolska društva u Banovini Hrvatskoj | Jadovno 1941.