ПУПИН ПОЧАСНИ СТАРЕШИНА СРПСКЕ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ У АМЕРИЦИ

Бежећи од сиромаштва Срби из Далмациjе, Црне Горе и Воjводине  исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у српска друштва.

У Америци су постоjали: Савез Сjедињених Срба „Слога“, Српски Културни и Добротворни Фонд, Црквено Просветни Фонд у Њуjорку и Српски Народни Фонд у Сан Франциску (1). Савез Сjедињених Срба „Слога“ као наjвећа српска организациjа у Америци, окупљао jе 1913. више од 9.000 Срба из Сjедињених Држава Америке и Канаде (2). Прво српско гимнастичко друштво било jе витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. Друштво jе основано инициjативом Рад. А. Порубовића, уредника „Србина”. Чланови друштва носили су као душановачко одело униформу српског коњичког официра. Приредили су параду 23.октобра 1906. са душановом заставом и музиком кроз град и приказали српску воjску Американцима. Публици се допала униформа те су их одушевљено поздрављали.(3)

После анексиjе Босне и Херцеговине 1908. национални прегаоци почели су да осниваjу соколска друштва. Прво српско соколско друштво основано jе 30. маjа 1909. у Синсинатиjу (Охаjо), а одмах за њим 10. октобра 1909. у Детроиту. Идуће 1910. основано jе 7 соколских друштава. Соколска друштва су одржавала везу са соколима у Србиjи тражећи инструкциjе и претплаћуjући се на соколске листове (Српски витез, Српски соколски гласник, Соко-лист за соколске ствари Заjечар).

Српску соколску жупу основало jе 1. октобра 1911. 7 соколских друштава у Гери. Састанку jе присуствовао Петар О. Стиjачић као представник Српског културног и добротворног фонда из Њуjорка. У Правилима се износи као основно : „Задатак jе Српског сокола да своjе чланове оспособљава за народни српски и грађански позив, и да подиже дух у српском народу. Ради тога jе обавезно телесно развиjање, морално васпитање а нарочито национално просвећивање. У ту сврху, уз савремену, има се употребити и српска народна гимнастика, српске народне jуначке игре и стрељачка вежбања како би соколи дорасли великом позиву народне узданице за рад на ослобођењу и уjедињењу српског народа. Зато братска љубав, узаjамно пожртвовање, лично самопрегоревање, темељно упознавање народне прошлости и савремено образовање, имаjу бити нарочита одлика и дужност сокола“(4) У свом чланку „Наша дужност према соколству“ Михаило Пупин jе овим речима изразио соколски завет : „ … Под крилима Српског Сокола ми очекуjемо сjедињење Српског Народа. Соко jе од ваjкада био птица српских витезова, а Соколство представља данас српско витештво. … . Постани добар Соко  па ћеш бити и добар Србин; ако се осећаш слабим, тако да ниси способан, да као поjединац радиш на добру српскога народа, онда иди у Соколство, и ту ћеш добити прилике да удружен са твоjом браћом постигнеш оно што желиш на добро српскога народа.“ (5). Гласник Жупе био jе „Соко-лист српских соколова у Америци“. Излазио jе jеданпут месечно у Њуjорку, а уредник листа био jе Петар. О. Стиjачић. Жупа jе сем листа издавала годишњак „Летопис“. Обе публикациjе су уз чланке о соколству доносиле и српске народне песме. У управу жупе изабрани су старешина Лука П. Грковић, подстарешина Петар Секуловић, начелник Петар Кумановац, таjник Милан Мусулин и благаjник Мато Ћук. Први слет одржан jе 9.6.1912. у Чикагу. На скупштини Српске соколске жупе у Чикагу, одржаноj пре слета, за почасног старешину изабран jе научник и председник Савеза Сjедињених Срба „Слога“ Михаило И. Пупин (1857-1935). Жупи jе на скупштини приступило jош 10 соколских друштава. Жупа jе окупила 19 друштава. Седиште Жупе било jе у Чикагу. Старешина жупе 1914. био jе Душан В. Поповић а вођа Петар Н. Кумановац. (6)

Соколи су у време Балканских ратова организовали слање лекова и завоjног материjала у Србиjу. На седници Соколске Жупе у Чикагу одлучено jе да се уведу у соколство вежбе у гађању и руковању оружjем. Први jе увео у своjу обуку стрељаштво Српски соко у Лос Анђелосу, а затим Српски соко у Детроиту. У чланку „Неколике рефлексиjе на први слет српских сокола у Америци“ истакнуто jе: „Ту су се сви сложили, да српски Соколи у Америци мораjу бити српска воjска, коjа ће у оном часу када: „трубач с’ боjне Дрине захори: Народни Збор“, преко валова оцеана отпослати своj одговор, да смо спремни и да се добро построjни крећемо у свети боj за народ своj.“ (7)

По избиjању Првог светског рата Соколи у Америци организовали су прикупљање добровољаца за Србиjу. Соколска друштва су са своjим заставама као добровољци кренули на фронт. Добровољци су послати на воjну обуку у логор Лазуаз у Северноj Африци. Били су из свих српских покраjина, али наjвише jе било Личана, а било jе нешто Хрвата и Словенаца. Долазили су у бизертско пристаниште по групама са заставама. Од пристаништа су полазили кроз град Бизерту са заставама напред, а предводила их jе српска коњичка музика. У логору су распоређивани по баракама, на коjе су они истицали своjе заставе донесене са собом jош из Америке. Године 1917. образован jе официрски кор за добровољце у Солуну. Официрски кор пребачен jе у Бизерту као Команда Југословенског Добровољачког Пука. Командант пука са своjим штабом боравио jе у логору Лазуазу. Вршена jе обука у ратним вештинама, ту су добровољци положили заклетву. По полагању заклетве, око 50 наjписмениjих добровољаца пребачено jе у подофицирску школу, да сврше официрски курс за резервне официре. Кад су добровољци завршили воjну обуку, онда су пред српску офанзиву на Солунском фронту, кренули из Бизерте у Солун, “где су своjим хероjским делима доказали, да нису узалуд дошли.” У редовима српске воjске учествовали су у пробоjу Солунског фронта и ослобађању отаџбине. (8)

Бежећи од сиромаштва Срби из Далмациjе, Воjводине и Црне Горе исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у српска друштва. Прво српско гимнастичко друштво у Америци било jе витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. После анексиjе Босне и Херцеговине 1908. национални прегаоци почели су да осниваjу соколска друштва. Српска соколска жупа основана jе 1. октобра 1911. Почасни старешина жупе  Михаило Пупин jе у свом чланку „Наша дужност према соколству“ истакао  соколски завет : „Под крилима Српског Сокола ми очекуjемо сjедињење Српског Народа“. По избиjању Првог светског рата Соколи су организовали прикупљање добровољаца за Србиjу. Чланови соколских друштава су са своjим заставама као добровољци стигли на Солунски фронт. У редовима српске воjске учествовали су у пробоjу Солунског фронта и ослобађању отаџбине. Тиме су испунили своj соколски завет.

Напомене:

1. М.И. Пупин, „Наша дужност према соколству“, „Соко-лист српских соколова у Америци”,бр. 7, Година III, Јули 1913, Њуjорк, стр. 130;
2. „II Конвенциjа Савеза Сjедињених Срба „Слога“, „Соко-лист српских соколова у Америци”, бр. 7, Година III, Јули 1913 г, Њуjорк, стр. 131;
3. „Душан Силни у Америци”, „Сокол”, Загреб, 15. студенога 1906, бр. 11, стр. 164;
4.  Милош А. Васић, „Српско соколство у Америци“, „Око соколово”, Београд, 9 октобра 1938, бр. 8,  стр. 196;
5. М.И. Пупин, Почасни Старешина Српске Соколске Жупе, у Америци,  „Наша дужност према соколству“, „Соко-лист српских соколова у Америци”,Њуjорк, Јули 1913, бр. 7,  стр. 130;
6. „Српски соколски календар за 1914 годину“, Загреб, стр. 6;
7. „Пушка у соколу“, „Соко-лист српских соколова у Америци”, Њуjорк, септембар 1913, бр.9, стр. 199; „Неколике рефлексиjе на први слет српских сокола у Америци“, „Соко-лист српских соколова у Америци”,  Њуjорк, 1.септембра 1912, бр.9, стр.122; „Пушке у Српским Соколима“, „Соко-лист српских соколова у Америци“,  Њуjорк, новембар 1913, бр.11, стр.268;
8. Н. Гиздавић, „Српска Африкиjада”, Београд 1922, стр. 22, 23, 24;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе