Промоција романа “Јустинин ђердан” Љиљане Пекић-Пауновић

На око 350 страница књиге ауторка jе описала не само животе своjих предака, већ и историjске догађаjе, прекретнице, превирања, друштвено-политичке прилике и положаj жене у породици

Боровски пододбор Српског културног друштва “Просвjета” представио jе биографски роман “Јустинин ђердан” Љиљане Пекић-Пауновић из Вуковара, новинарке у пензиjи.

“Ово jе прича о jедноj угледноj барањскоj породици, породици Подрумац коjа jе Великом сеобом Срба са Косова и Метохиjе 1690. године стигла до удаљених мађарских равница, да би после децениjа живота у стицању и богатству, 1923. године морала опет да напусти своjа огњишта. Породица Подрумац jе, изложена агресивноj мађаризациjи, после распада Аустроугарске Монархиjе одлучила да напусти своjе огњиште и пресели у део Барање у матичноj држави”, написала jе у рецензиjи Анђелка Михић.

На око 350 страница књиге ауторка jе описала не само животе своjих предака, већ и историjске догађаjе, прекретнице, превирања, друштвено-политичке прилике, положаj жене у породици и друштву те верске и народне обичаjе, што књизи даjе вишеструку вредност.

Главна jунакиња jе млада и лепа Јустина, сиромашна девоjка коjа се удаjе у богату барањску породицу Подрумац и пролази разне неприлике, неприхваћена као сиротица, али врло снажна и стамена.

– То jе књига о породици моjе маjке и баке, али у судбини Подрумаца многи ће препознати себе, jер су то овдашњи догађаjи, ратови, сеобе, богаћење, пропадање и подизање из пепела. Годину дана сам радила на књизи и уживала сам у свакоj секунди враћаjући се свим тим драгим ликовима – каже ауторка, коjа jе наjвећи део свог животног и радног века, иако одрасла у Барањи, провела у Вуковару бавећи се новинарством.

Била jе у великоj дилеми да ли да промени имена ликова, будући да у књизи осим врлина износи њихове мане, чак и наjинтимниjе детаље.

– Потомци Подрумаца коjи данас живе у Београду и Љубљани инсистирали су да се користим правим именима, а да будем искрена, и сама тако сматрам. За мене jе бесмислено бавити се фикциjама и маштом кад живот сам по себи пише наjлепше приче – истиче ауторка, додаjући да се човек пре или касниjе враћа своjим коренима.

Љиљана Пекић-Пауновић одрасла jе у Белом Манастиру. Дипломирала jе политологиjу у Београду, а до одласка у пензиjу радила jе као средњошколска професорка и новинарка. Осим овог дела, 1991. написала jе књигу “Предворjе пакла”. У своjоj новинарскоj кариjери радила jе у Вуковару, Новом Саду и Београду, а након одласка у пензиjу на Радио Борову уређивала jе и водила емисиjе “Лавиринти” и “Стазама наших старих”.

Драгана Бошњак

Извор: novossti